Velika istorijska nužda

O čemu smo ono juče pričali? Ah, da! O tome da je Jeremićeva smederevska tribina ograisala od politike koja se u suštini ne razlikuje od politike koju bi - ako samouveren kakvim ga je Bog sazdao pobedi na prezidencijalnim izborima - vodio isti taj Jeremić, što će reći - politike uvlačenja u narodno dupe, potom zavlačenja i navlačenja naroda na tanak led i - na kraju - izvlačenja para iz sve tanjeg narodnog novčanika.

Već sam ovde u više navrata pisao - pardon, džaba krečio - da opoziciona moralna panika i sveopšta dreka protiv Vučića ima taman onoliko smisla (i efekta) koliko i kuknjava postradalih u eksploziji bureta baruta koju su - vaktile, dok su udobo sedeli na buretu, šenlučili i bacali petarde - izazvali upravo postradali.

Pisac hoće da kaže da su takozvane postpetooktobarske vlasti - ne računajući kratak period zapečaćen javnim streljanjem Zorana Đinđića - udarnički radile na stvaranju ambijenta u kome je nagli uspon Vučića bio ne samo moguć, nego istorijski nužan kao što je istorijski nužno (tačnije - iznuđeno) bilo i Vučićevo evropresaldumljivanje, koje beogradska jevropska mahala dovodi u sumnju veću od nade, ne pitajući se koliko je iskrenosti bilo u evroentuzijazmu serije "demokratskih" vladajućih garnitura.

Dobro, de, kad je u pitanju bio evro (moneta) bilo je tu iha-ha entuzijazma, ali kada je trebalo poraditi na uređivanju i uljuđivanju srpskog društva, našim se evropejcima učinilo da je lakše - što, fakat i jeste - bulazniti o "našem identitetu", "našoj slavnoj istoriji" i ostalim populističkim tricama i kučinama.

Nije otuda nikakvo čudo što je stvar završila u teškoj velikoj nuždi i vaistinu treba biti ili žestoko naivan ili dibidus bez pamćenja, pa očekivati da će nakon svestrane kretenizacije, tabloidizacije i primitivizacije srpskog društva na vlast doći neki Mahatma Gandi, a da vodeći provladin list neće uređivati DJ Vučićević.

Dušekorisno je naricati nad seoskim nasilničkim provokacijama poput one na Jeremićevoj smederevskoj tribini, ali bi mnogo dušekorisnije bilo opsetiti se nekih epizoda iz demokratske ere, afere Bodrum, recimo, ili nezakonitog isterivanja DSS-ovih poslanika iz skupštine. Meni je, pošteno govoreći, uvek drago da DSS ne bude u skupštini, ali samo pod uslovom da ne pređe cenzus, ukoliko ga, pak, pređe, pa se u skupštinu useli, držim da u skupštini do sledećih izbora treba i da ostane, jer u suprotnom - ako zarad "višeg cilja" izbacimo DSS iz skupštine - na gubitku nije toliko DSS koliko skupština i uređenost i uljuđenost naše države. Ponestaje karaktera, pa da skratim. Da svi mi nismo pomalo bili - i ostali - Vučić, možda ni Vučić ne bi bio Vučić, a verovatno ne bi bio ni na vlasti, sa koje bi Vuko da ga svrgne da bi on bio Vučić.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: