Bio je miting SNS-a u Novom Sadu, a oko mitinga

Građanima Srbije se poslednjih godina često priređuju izbori i predizborne kampanje, koje se redovno pretvaraju u pozornicu za raznovrsna protivpravna ponašanja organa vlasti i istovremena kršenja osnovnih ljudskih prava građana Srbije: od prava na ličnu slobodu i bezbednost do prava na pretpostavku nevinosti; od slobode izražavanja do prava na poštovanje ličnog i porodičnog života.

Ni ova kampanja ne zaostaje za prethodnima.

Ovoga vikenda pažnju su mi privukla dva slučaja protivpravnih ponašanja, praćena kršenjem ljudskih prava građana i to oba u vezi sa mitingom vladajuće koalicije u Novom Sadu.

Na samom mitingu Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Vlade Srbije, predsednik Srpske napredne stranke i kandidat u trci za predsednika Srbije izgovorio je, a mediji preneli sledeće:

„Noćas je bio jedan strašan događaj. Naš drug, naš prijatelj, naš aktivista je poginuo lepeći plakate u saobraćajnoj nesreći. Naprednjak iz Pazove Gajić Milivoje. Neka mu je prosta naša srpska zemlja.“

Mediji su objavili i da je na prilazima tom istom mitingu saobraćajna policija zaustavila građanina Novog Sada Dejana Mihajlovića, a zatim ga izvukla iz automobila kojim je upravljao i stavila mu lisice na ruke, pri čemu je tu scenu, osim građana u neposrednoj blizini, posmatrala i njegova dvanaestogodišnja kći.

Smrti Milivoja Gajića o kojoj je govorio Aleksandar Vučić, Večernje novosti online su posvetile kratku vest, iz koje se mogu saznati neki dodatni detalji, i to:

– da je Milivoje Gajić nastradao dok je prelazio autoput Beograd-Novi Sad, na oko četiri kilometra posle naplatne rampe kod Stare Pazove, prema Novom Sadu;

– da je na njega naletela Opel Astra oko ponoći, dok je prelazio autoput;

– da su lekari intervenisali deset minuta pre ponoći, ali da su samo mogli da konstatuju smrt pešaka.

Povodom oba događaja oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i saopštio da je, kada je u pitanju slučaj Dejana Mihajlovića i njegove maloletne kćeri, zatražio hitnu istragu u policijskoj upravi u Novom Sadu i da očekuje da će nadležni nakon sprovedene istrage, ukoliko se utvrdi da su policajci prekoračili ovlašćenja, preduzeti odgovarajuće disciplinske mere – a povodom slučaja Milivoja Gajića da će istraga pokazati da li postoji bilo čija odgovornost i da ne treba od toga praviti nešto što će naškoditi sećanju na tog čoveka, a njegovoj porodici naneti dodatnu bol.

Kao advokat za ljudska prava i imajući u vidu nužnost efikasne i savesne istrage povodom potencijalnih kršenja tako važnih ljudskih prava Dejana Mihajlovića i njegove kćeri, kao što su zabrana mučenja, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na slobodno kretanje i pravo na poštovanje ličnog i porodičnog života, s jedne strane, i pravo na život pokojnog Milivoja Gajića, sa druge strane, ne mogu a da ne pohvalim najavu istraga u ova dva slučaja. Ali takođe želim da za one koji budu proveravali kako napreduju istrage koje je najavio ministar unutrašnjih poslova preciziram da je u slučaju Dejana Mihajlovića i njegove kćeri opisano ponašanje policajaca sankcionisano ne samo disciplinskom, već i krivičnom odgovornošću, ukoliko bi se u toku istrage utvrdilo da su prekoračili ovlašćenja.

U obzir dolazi primena člana 359 Krivičnog zakonika Srbije, kojim je predviđeno da će se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniti „službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog“, zatim člana 132 Krivičnog zakonika Srbije, kojim je predviđeno krivično delo protivpravno lišenje slobode, kažnjivo istom kaznom, ako ga izvrši službeno lice zloupotrebom svog položaja, kao i člana 137 istog zakonika, koji predviđa krivično delo zlostavljenje i mučenje, koje je kažnjivo zatvorom od jedne do osam godina, u svom najtežem obliku.

Da bi nadležni organi Srbije poštovali svoju obavezu predviđenu članom 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, u slučaju Dejana Mihajlovića i njegove kćeri, neophodno je da, pošto očigledno postoje osnovi sumnje da su policajci učinili neko od gorenavedenih krivičnih dela, istragu sprovede nadležno tužilaštvo, kome interna policijska istraga može da posluži samo kao jedan od dokaza za utvrđivanje da li postoji ili ne opravdana sumnja da su policajci učinili neko od tih krivičnih dela.

Kada je pak u pitanju najavljena istraga u slučaju smrti Milivoja Gajića, reakcija ministra koji je na pitanje novinara „da li je postojao nalog stranke da se plakati lepe na autoputu Beograd-Novi Sad“ odgovorio da je „čovek lepio plakate i nije činio nikakvo krivično delo“ i da se „dogodila nesreća“, ne obećava ništa dobro kada je u pitanju zaštita prava na život pokojnog Milivoja Gajića.

Naime, prema informacijama dobijenim od Aleksandra Vučića i novinara Večernjih novosti, 17. marta 2017. godine oko pola sata pre ponoći na Milivoja Gajića, aktivistu Srpske napredne stranke iz Pazove starog 51 godinu, na deonici autoputa Beograd-Novi Sad, na oko četiri kilometra posle naplatne rampe kod Stare Pazove, prema Novom Sadu, naletelo je vozilo marke Opel Astra dok je obavljao aktivnost lepljenja plakata za račun Srpske napredne stranke, pravnog lica čije je odgovorno lice Aleksandar Vučić, usled čega je Milivoje Gajić preminuo na licu mesta, što je konstatovala medicinska ekipa hitne pomoći iz Stare Pazove.

Mislim da nikome ko se upoznao sa ovim informacijama, pa ni novinarima koji su postavljali pitanja ministru Stefanoviću nije bilo ni na kraj pameti da je pokojni Milivoje Gajić učinio neko krivično delo (što bi inače bilo irelevantno, s obzirom da se krivična odgovornost gasi smrću učinioca), tako da je odgovor ministra, blago rečeno, čudan.

Krivičnu odgovornost će nadležni tužilac tražiti drugde, i to primenom relevantnih pravnih propisa na činjenice, koje će utvrditi u istrazi koju bude sproveo.

Jer, kada je u pitanju zaštita prava na život građana u nadležnosti Republike Srbije, kao zemlje potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima, sudskom praksom suda u Strazburu je ustanovljena pozitivna obaveza Srbije da obezbedi tu zaštitu svakom građaninu.

Ova pozitivna obaveza se sastoji najpre od obaveze donošenja propisa i preduzimanja radnji, kojima se sprečava ugrožavanja prava na život (takozvani materijalni aspekt zaštite, na vertikalnom i horizontalnom nivou, to jest i u slučaju kada je nečiji život ugrožen činjenjem ili nečinjenjem same države, i u slučaju kada je nečiji život ugrožen činjenjem ili nečinjenjem drugog pravnog subjekta), a zatim od obaveze države da sprovede efikasnu istragu o okolnostima kršenja ovog prava (proceduralni aspekt zaštite).

Pravo na život pešaka u saobraćaju u Srbiji je zaštićeno primenom odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojima je pešacima zabranjeno da stupe ili se kreću po autoputu, osim ukoliko ne spadaju u tačno određenu kategoriju pešaka, i to u tačno predviđenim okolnostima, a jedan od tih izuzetaka je radnik koji obavlje neki rad na autoputu i koji, dok se nalazi na putu, mora da na sebi ima svetloodbojni prsluk.

Iz izjave Aleksandra Vučića date na mitingu u Novom Sadu, koju je potvrdio i ministar Stefanović, proizlazi da je Milivoje Gajić za račun Srpske napredne stranke obavljao aktivnost lepljenja plakata, čime se objašnjava njegovo prisustvo na autoputu, u noćnim uslovima.

Zakonom o javnim putevima je detaljno regulisano kako se i gde mogu postavljati razni natpisi na državnom putu, kao što je autoput Beograd-Novi Sad, i to postavljanje se vrši na osnovu odobrenja koje izdaje upravljač javnog puta.

Svako drugačije privremeno ili trajno zauzimanje puta je gorenavedenim zakonom zabranjeno, i upravljač javnog puta je dužan da svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvrđivanju zauzeća javnog puta i da o tome podnese bez odlaganja pismeni zahtev nadležnoj inspekciji za javne puteve, radi preduzimanja inspekcijskih mera.

Odgovorno lice u pravnom licu, koje protivpravno, privremeno ili trajno zauzme javni put kazniće se za krivično delo zatvorom od tri meseca do jedne godine.

Nadležno tužilaštvo treba da utvrdi da li je radni nalog, koji je pokojnom Milivoju Gajiću dala Srpska napredna stranka, da noću, sam ili zajedno sa drugim licima privremeno zauzme autoput da bi izlepio plakate stranke, bio zasnovan na odobrenju koje je davalac naloga dobio od upravljača puta ili ne, i u slučaju pozitivnog odgovora, da utvrdi da li su uslovi iz odobrenja poštovani od strane Srpske napredne stranke.

U svakom slučaju, članom 280 Krivičnog zakonika Srbije predviđeno je krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu, za koje je predviđena kazna zatvora od dve do dvanaest godina za odgovorno lice u pravnom licu, koje na mestu rada ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu, i usled čega je nastupila smrt jednog ili više lica.

Dakle, jasno je da je veoma važno da nadležni tužilac odmah i najozbiljnije pristupi istrazi, da bi utvrdio sve okolnosti smrti Milivoja Gajića što, prema mom uverenju, neće nimalo škoditi sećanju na preminulog, kao što je to pokušao da pred novinarima sugeriše ministar policije.

Sprovođenje efikasne istrage je ne samo obaveza Republike Srbije, već i pravo građana Srbije, jer je u javnom interesu da se počinioci eventualnih krivičnih dela kazne na odgovarajući način.

Zato treba istrajati u zahtevima da se sva kršenja ljudskih prava istraže i da, ukoliko to nije moguće pred pravosudnim organima u Srbiji, treba pomoći žrtvama da zaštitu potraže pred sudom u Strazburu.

P.S. Na sajt Srpske napredne stranke još nije postavljen in memoriam za Milivoja Gajića.


Branislava Isailović
Peščanik.net, 22.03.2017.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: