Dr Nebojša i DOSledna Maja

Gojkovićevoj DOS nije smetao dok je održavao na vlasti, a Stefanović se obrukao i kao doktor ekonomije, i kao ministar policije, i kao bivši predsednik parlamenta

Jednom DOS, uvek DOS! Jednim udarcem predsednica suspendovane Skupštine Srbije Maja Gojković htela je da „ošamari“ bar dva opoziciona predsednička kandidata, jer su ih podržale i neke od stranaka bivšeg DOS-a. Uzgred je potkačila i simpatizere Saše Jankovića i Vuka Jeremića, koji nikada, za razliku od nje, nisu tesno sarađivali sa DOS-om. U srpskoj politici, ipak, ne bi trebalo prerano donositi zaključke. Možda će Maja Gojković jednog dana iz sve snage - „brže, jače, bolje“ - podržati baš nekog od njih dvojice, samo ako pobede na predsedničkim izborima. Ne bi joj bio prvi put da iz „četnika“ pređe u „partizane“ posle 1945. Samo je još njen partijski kolega, generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski, tako često menjao stranačke dresove da ništa drugo u životu ne bi promenio.

U političkoj borbi je i ranije sve bilo dozvoljeno. I krađa glasova, bar dok te ne uhvate. Slobodana Miloševića su 1996. uhvatili, ali se nešto ne sećam šta bi sa onim džakovima iz 2012? Laž je odavno legitimna, jer se istina nikome ne sviđa. A zaboravnost se podrazumeva. Pamti li iko šta je principijelna, da ne kažem DOSledna Maja radila pre nego što je postala predsednica parlamenta? Da li joj je DOS toliko smetao 2008, kada je sa DSS-om Vojislava Koštunice i NS Velje Ilića potpisala deklaraciju o zajedničkom političkom delovanju.
Ili 2012, kada je bila na listi URS-a Mlađana Dinkića?

Poslanike je raspustila dok Srbija ne dobije predsednika da bi „zaštitila dostojanstvo parlamenta i demokratiju“. Je li to dostojanstvo štitila i kad je prošle nedelje ćutke posmatrala radikalskog „toplog zeca“, kroz koji je prošla Federika Mogerini, ili kada je 2015. u Minsku mešala malter za kamen temeljac na gradilištu Bogoljuba Karića, pre nego što je njegov slučaj, zahvaljujući efikasnom srpskom pravosuđu, zastareo? Bogoljub više nije na poternici i sada može sa Vučićem da govori na mitinzima i na sva usta ga hvali, doduše samo posle radnog vremena. Jer, dok radi, premijer je možda još ljut što tužilaštvo nije pronašlo valjane dokaze protiv Karića.

Bivši predsednik parlamenta Nebojša Stefanović otišao je korak dalje. Taman se slegla bruka nakon što je doktor ekonomskih nauka svima u TV prenosu (čik tuži za ovo, celu Srbiju mogu zvati za svedoke) dokazao da ništa ne zna o porezu na kapitalnu dobit, ispostavilo se da je, ipak, bolji ekonomista nego predsednik parlamenta. Optužujući Jankovića, Jeremića, Sašu Radulovića i Boška Obradovića da pokušavaju da izazovu haos, ministar policije, ubeđen da iznosi krunski dokaz, odbrusio im je da oni sada „zaboravljaju da podsete da parlament, recimo, nije radio zbog izbora od kraja maja do sredine jula 2004. ili od 29. decembra 2007. do 15. februara 2008“. Bože, mene je sramota tolikog neznanja čoveka koji je skoro dve godine bio na čelu parlamenta. Biće da ništa o tome nije naučio, jer je mučenik baš u to vreme spremao doktorat. Ili misli da smo svi idioti i da niko ne zna da dva redovna godišnja zasedanja Skupštine počinju prvog radnog dana u martu i oktobru i ne mogu trajati duže od 90 dana.

Doktoru Nebojši neko je sigurno mogao da izračuna da se redovne sednice, bilo izbora ili ne, završavaju krajem maja i krajem decembra, ali je ministru policije sve sumnjivo, naročito opozicija. Zato je operativnom obradom podataka utvrdio da parlament za izbore 2004. nije zasedao od kraja maja, a uoči izbora 2008. bio je na pauzi od 29. decembra 2007, s tim što mu niko iz izvora bliskih istrazi nije dojavio da je 30. decembar te godine bio nedelja, a da se obično 31. decembra doček Nove godine ne organizuje u parlamentu, već ispred njega.

Stefanović je i bez poligrafa, dakle, dokazao da parlament nije zasedao baš onda kada nije ni trebalo da radi i za to optužio opoziciju. Nesporno je uništavanje institucija počelo i pre SNS-a, ali se bar mogao potruditi da nađe bolji primer za to. Ovako je ispao „glup u društvu“.

Isti izvori javili su mu da će Velja Ilić biti premijer ako na predsedničkim izborima pobedi Jeremić. To znači, zaključuje ministar policije, da bi „Jeremić pristao na krađu“. Strašno! Sad samo još da odgovori zašto je Vučić pre Jeremića pristao na krađu, jer je Ilićeva stranka bila na izbornoj listi SNS i 2014. i 2016. Ah, da, Ilić je tek sad počeo da krade, ranije je samo kraduckao. 


Milan Ćulibrk
Kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: