Edukativno-propagandni predsednički program

Predlog za novu reklamu: da bi skratio let do druge planete, kapetan usmerava svemirski brod kroz polje asteroida. Putnici vrište iz sveg glasa! Rez! Vučić se budi i nasmešeno kaže: „Ovaj brod je kao naša zemlja. Svi moraju da vole komandanta! Jer komandant zna najbolje. O, zašto ima i onih koji misle drugačije od mene?“

Prvi predizborni spot Aleksandra Vučića u kampanji za predsednika došao je tiho, nenadano, pod okriljem noći i uzburkao političke strasti. Eto, bar ne može da se kaže da se pod okriljem noći u ovoj zemlji samo ruši, ima i neko ko stvara. I to kako stvara!

Ako zanemarimo sve interesantne, čuj nas bizarne, interesantne detalje iz ovog spota, ostaje onaj koji možda i promakne kod prvog gledanja ali nikako i kod drugog, trećeg... sedamnaestog... OK, pa šta ako smo studiozni? Dakle, ako ne dopustite da vam pažnju skrenu ti detalji poput nasmejanog Vučića i dva pilota u avionu, primetićete da je poruka spota veoma jednostavna - Vlada i predsednik ne smeju da imaju različita mišljenja inače ode zemlja u ... pogrešnom smeru.

Imajući na umu ovu fantastično zastrašujuću poruku, koja je čak uspela da nadmaši i onu Tadićevu viziju da ćemo se vratiti u kameno doba ako Tadić ne bude izabran, smislili smo još nekoliko reklama za Vučićevu kampanju u istom stilu i sa istom, jednostavnom porukom koju gledalac treba da upije i prihvati kao jedinu istinu.

1. Autobus pun putnika ide, noć. Vozač vozi. Do njega sedi suvozač. Vozaču se očigledno spava, glava kreće da mu kljuca. Suvozač to vidi i predloži mu da se zamene. Vozač kaže da je O.K., iako se vidi da mu se baš spava. Suvozač insistira da se zamene, ali vozač ne da, otimaju se i završe u jarku. Rez! Vučić se budi, pogleda u kameru i neupućenom gledaocu saopšti: „Vozač i suvozač su kao premijer i ministri. Premijer je vozač, a ministri suvozač. Suvozač mora da sluša šta mu vozač kaže. Ionako je preko njega i dobio taj posao! Ministri su tu kao ukras!“ Kreće vesela cirkuska muzika, kraj!

2. Okean, brod koji plovi. Kapetan daje komandu da se plovi na severoistok, ali svi ostali oficiri mu kažu da to nije dobra ideja. Počinju da se otimaju za kormilo, putnici se tumbaju tamo-vamo, koferi padaju, neko čak i povraća preko palube. Rez! Vučić se budi iz košmara i kaže neukom gledaocu u kameru: „Kapetan i oficiri su kao predsednik i parlament. Ako svi u parlamentu, pa i opozicija, ne poštuju naredbe kapetana, može doći do nezgodacija. Opozicija je baš smor!“ Kreće muzika iz crtaća, kraj!

3. Kosmos. Čovečanstvo je ovladalo letovima kroz svemir i sada nekoliko miliona ljudi na svemirskom brodu ide ka novoj planeti, na kojoj bi trebalo da se nasele. Komandant broda daje naredbu da se ide bržim putem, kroz polje asteroida. Svi oficiri, podoficiri, i svi ostali putnici na brodu, njih nekoliko miliona, preklinju ga da to ne radi, jer može biti opasno. Komandant, ipak, daje punu vorp brzinu, dok svi putnici vrište iz sveg glasa! Rez! Vučić se budi i nasmešeno kaže priprostom gledaocu: „Ovaj brod je kao naša zemlja. Komandant i svi ostali na njemu su kao ja i svi ostali građani. Svi moraju da vole komandanta! Jer komandant zna najbolje. Zašto, o zašto ima ljudi koji misle drugačije od mene?“

Kreće vesela muzika, na primer neki vojni marš. Kraj.


Zoran Kesić i ekipa Njuz.neta
Kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: