Izveštaj o učešću u stihiji

Ovu nedelju straćismo na teorijska smatranja o tome da naš vekovni problem nisu loše politike, nego anahrona ustaničko-razbojnička kulturna matrica iz koje te politike proizilaze i koje – koliko god menjali društevna uređenja, ustave i vladare – neće postati ništa bolje dok se ta matrica ne promeni za šta je – po mom proračunu – potrebno najviše godinu-dve dana, ali što se, predviđam, nikada neće dogoditi jer bi to u ovdašnjoj iskrivljenoj optici značilo – gubitak identiteta Tračak nade se, istina, beše ukazao u noći petog oktobra, ali sve je to ubrzo prekriveno ruzmarinom, snegovima i šašem, a zašto je tome bilo tako, o tome ću – kao jedan od učesnika famoznog “prevrata” – danas da govorim. 

Da ne bih mmogo teoretisao, stvar ću sažeti u par reči: zato što je u pitanju bila puka stihija. Sve su glasnije floskule bivših poraženih, a danas ponovo vladajućih snaga, da je peti oktobar izveden “po scenariju stranih obaveštajnih službi” (i ko zna koga još), ali ja vam tvrd stojim – svojim sam očima gledao – da tu nikakvog scenarija nije bilo, da se tu nije znalo ko pije ko plaća i da bi u konačnici sve to završilo kao sijaset prethodnih neuspelih antirežmskih demonstracija, da se prevratnicima nisu kurvanjski prikonile ključne ličnosti Miloševićevog režima, kojima se Vožd beše pope na glavu, kao što će se – sledeći neizbežnu matricu – Vučić relativno skorih dana popeti na glavu svojim seizima i sejmenima i kome bih u tom smislu – umesto Vebera – kao lektiru preporučio Kurcija Malapartea, kod koga će pronaći mnogo gorkih rečenica o ljudskoj prirdi, uključujući i ovu – kurvarluk je savremeni oblik makijavelizma.

Elem, Đinđić i još nekolicina oko njega jesu imali nekakav (nenapisani) sinopsis i jesu ga uspešno realizovali, ali najvažniji scenario – šta posle – nije postojao i zato se dogodilo da kada su petooktobarski pobednici zaposeli institucije, niko od njih nije znao da primljeni faks, recimo, treba zavesti u delovodnik, o ostalim državotvornim znanjima bolje da i ne govorim. Treba li takođe reći da je i petog oktobra i u “evropejcima” proradila ustanička matrica, što će reći razbijanje, paljevina i opšta pljačka – za sirotinju raju klima uređaja, umetnina i policijskog oružja, za “elitu” unosnih firmi i Narodne banke. 

Dogodilo se, potom, ono što se u Srbiji uvek događalo i što će se – kako stvari stoje – zauvek događati. Niko (osim Đinđića) ne učinivši ni najmanji napor (da li je, pitam se, iko to i planirao) na poslu promene kulturnog i moralnog poretka, demokratski pobednici su vrlo brzo položili oružje pred običajnošću, burazerstvom i ličnim interesima, što je omogućilo da se – uz izvesne prepravke kozmetičke prirode – sve vrlo brzo vrati i kolotečniju kojom gospodare sthije. Današnja kolumna nije namenjena izgubljenim slučajevima iz vlasti, nego građanskoj Srbiji koja po ko zna koji put nema nikakav scenario, pa je zato unutrašnji Stefanović optužuje da priprema makedonski. 


Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: