Knjiga

Nadi Ajkuli posle razgovora sa mladim Alekom iz sedmog razreda ništa više nije bilo jasno. A svima koji su odgledali najnoviji spot predsedničkog kandidata SNS-a trebalo bi, valjda, da bude jasno da ćemo živeti bolje za dve, dve i po, a najviše za 35 godina

Godinama smo imali priliku da slušamo priče kako domaći filmovi i serije nisu više kao što su nekad bili, pogotovu da današnje komedije nisu smešne kao one uz koje smo odrasli. Što je posebno nepravedno, jer je narodu u ovim teškim vremenima potrebno malo više smeha.

Kada je postalo izvesno da će se Ljubiša Preletačević Beli kandidovati za predsednika Srbije, delovalo je da će njegova predizborna kampanja biti nešto najsmešnije što je viđeno u Srbiji još od Tadićevog zagrevanje pred maraton, ili predizbornog slogana G17+ „Stručnost ispred politike“.

Ipak, da Beli ne bude najsmešnija pojava u politici u novijoj srpskoj istoriji, potrudio se kreativni tim koji stoji iza kampanje Srpske napredne stranke. Oni su do sada objavili četiri predizborna spota, koji prete da postanu najbolji srpski sitkom.

Nakon što smo u prve dve epizode pratili dogodovštine glavnog junaka u avionu i baru, smejali se u trećoj epizodi porodici koja u ugašenoj rerni pokušava da ispeče hleb, u najnovijoj epizodi Vučić dolazi u biblioteku da vrati Zmajeve „Đuliće“ nakon 35 godina.

Zbunjenoj bibliotekarki Nadi, zvanoj Ajkula, objašnjava da je obećao da će knjigu vratiti i da on uvek održi reč. Kako bi delovao njihov dijalog kada je pre 35 godina uzimao knjigu?

„Dobar dan, želeo bih da uzmem ovu knjigu.“

„Đulići? Lepa knjiga, baš dobar izbor, bravo mali Aleče.“

„Da, čuo sam da je dobra. Dajem vam reč da ću je vratiti.“

„Molim?“

„Kunem vam se da ću kad-tad vratiti ovu knjigu“.

„Dečko, nećeš je vratiti kad-tad nego kad istekne rok koliko smeš da je zadržiš“.

„Ne brinite tetka Nado, obećavam da ću je vratiti. Oni iz bivšeg sedmog razreda su umeli da uzmu knjige i da ih nikada više ne vrate. Da samo lažu i obmanjuju svoje drugare da će ih vratiti, ali su ih sve pokrali. Doveli su našu biblioteku na ivicu propasti! Ja, za razliku od njih, nemam problem da vas pogledam u lice i kažem vam da ću knjigu vratiti“.

„Alek, pobogu, šta pričaš, ovo je biblioteka, ne moraš da se kuneš da ćeš knjigu vratiti, imamo tvoje podatke i stići će ti opomena, a zatim i kazna ako knjigu ne vratiš na vreme. Hoćeš sad da ti zovem oca?!“

„Znam da bi mnogi želeli da me opomenu i kazne, da ne prezaju ni od toga da spominju i članove moje porodice. Smetam im što ustajem svako jutro u šest da bih učio, što nisam kao oni koji spavaju do podne, a na kontrolnim samo gledaju kako da prepišu. Navikao sam da u školskom dvorištu napada i deset na mene jednoga, ali džaba im to kada nastavničko veće zna da prepozna moj napor da ovu školu vratim na pravi kolosek. Ja ću ovu knjigu vratiti za dve, najviše dve i po godine.“

„Dečko, šta pričaš, kakve dve godine, tada ćeš biti u srednjoj školi! Knjigu ćeš vratiti za dve nedelje, da li ti je jasno!“

Mladi Alek je progutao knedlu, klimnuo glavom i otišao kući sa svojom knjigom. Nadi Ajkuli posle ovog razgovora ništa više nije bilo jasno. A nama koji smo odgledali spot postalo je jasno da ćemo živeti bolje za dve, dve i po, najviše 35 godina.


Zoran Kesić i ekipa Njuz.neta
Kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: