Lepa reč za Sašu

Zvala me juče Borka Pavićević uzibrećena mojom prekjučerašnjom kolumnom u kojoj sam opoziciju optužio za uzdanje u neočekivanu silu koja dolazi niotkuda i rešava stvar predsedničkih izbora. Nije baš da se ništa ne radi, reče Borka, radi se još kako, a zašto - upita me - ja ne radim ništa i zašto ne podignem dupe, pa da u kameru kažem nekoliko lepih reči o Saši Jankoviću, za koga ću inače glasati, već sam to obznanio.

A sad ću da objasnim i zašto ću glasati, uz napomenu da ću uspeti da "ubedim" samo one koji su već odlučili da glasaju za Sašu Jankovića, a da bi za neki bolji rezultat - i eventualni drugi krug - bilo potrebno da Sašini i Borkini aktivisti, mladi momčići i devojke, zađu po selima i kućama i da pokušaju ubediti - ne one koji će glasati za Vučića - nego one koji nikada ne izlaze na izbore, a takvih nije malo. Naprotiv. Previše ih je.

Jedan od mnoštva lažnih mitova u Srbiji jeste i mit o društvenom uticaju takozvanih "javnih ličnosti", pa se tako dibidus neosnovano smatra da ako neki slavni glumac - ili još bolje pevač - da podršku nekoj stranici ili stranačkoj ličnosti, ta stranka i ta ličnost zasigurno dobijaju izbore. To se pokazalo kao pogrešno još prilikom prvih višestranačkih izbora kada se - osim retkih (i uglavnom nebitnih) izuzetaka - celokupna društvena umetnička elita Srbije svrstala uz opoziciju, pa zajedno sa opozicijom prdnula - da izvinite - u čabar.

Stalno se zaboravlja na poučni Desankin stih o Srbiji koja je velika tajna i stalno se Srbija brka sa Beogradom, tačnije sa Vračarem, koji nije ništa manja tajna. Tajanstvo Srbije (i Vračara) sastoji se u ekstremima "političkog" rezonovanja, što će reći da - hajde da kažemo jedna polovina Srbije - živi u permanentnom amoku, dok druga, racionalnija, živote provodi u rezignaciji i slavskom i kafanskom ogovaranju aktuelnih vlasti i polazi od aksioma da se ona amok-Srbija ni pod kakvim uslovima ne može privesti poznaniju prava.

Logično je otuda da hiperaktivna amok-Srbija uvek dobija vlast, mada ne zna najbolje šta bi sa njom, ali nije to bilo tako davno kada je - beše se druga Srbija prenula iz letargije - i prva Srbija listom glasala za Koštunicu, koji je svojevremeno imao veću podršku nego Vučić danas. Ovim hoću da kažem da promena vlasti nije nemoguća misija, a ako je neka ličnost pogodna za taj poduhvat, onda je to Saša Janković. Čoveka ne poznajem lično, ali sam prateći njegove poslove i dane dokučio da je u pitanju staložena ličnost kojoj su strani svaka buka i bes, a koja s druge strane nikada ne podleže rezignaciji i dizanju ruku. Verovatno Saša ovoga puta neće pobediti, ali će zasigurno uliti malo optimizma u posustalu drugu Srbiju.


Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas 

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: