Makedonski scenario II

O tzv. „makedonskom scenariju“, kojim Aleksandar Vučić prosto bombarduje građane Srbije, u poslednje vreme i preko reklamnih spotova, već je na ovim stranicama bilo reči, ali pošto on sa pretnjama ne prestaje, čak ih i pojačava, moramo i mi da ponovimo, i naglasimo, neke stvari.

Šta se to, najpre, stvarno dešava u Makedoniji? U najkraćem, opozicija je uspela da napravi skupštinsku većinu dovoljnu da sastavi novu vladu. Nakon toga, predsednik Republike Ivanov odbija da vođi nove većine preda mandat za formiranje vlade, a bivši premijer Gruevski, koji odbija da preda vlast, organizuje demonstracije. Nemiri su, dakle, posledica odluke predsednika i premijera da praktično ne priznaju rezultate izbora.

Makedonski scenario u Srbiji, nije iz toga teško izvući zaključak, znači da Vučić – koji će, u slučaju da pobedi, bar neko kratko vreme biti dupli predsednik, tj. i Vlade i Republike, što nije bilo čak ni za vreme komunista, a retko se dešava i u latino-američkim diktaturama – ako kojim slučajem izgubi, neće hteti da prizna rezultate izbora. I da će organizovati nemire. Uostalom, nema sumnje da je on jedini u stanju da to učini. Zar to sa svojom armadom nije zorno manifestovao širom Srbije tokom predsedničke kampanje.

Ovde ima još jedan bitan detalj. Koji zapravo uopšte nije sitan i može biti od presudnog značaja. Još uvek aktuelno rukovodstvo Makedonije, koje odbija da poštuje narodnu volju, uživa u tome punu podršku Rusije i njenog predsednika Putina. Da nije možda Vučić, nameće se pitanje, o tome razgovarao pre neki dan u Moskvi. Jer, ključno pitanje koje je Putin postavio Vučiću, ono kada ga je, kako pišu novine, „vratio sa vrata“, ticalo se regionalne političke situacije, regionalne stabilnosti.

Ukrajinski scenario, da i na to podsetimo – kojeg je Vučić u prvim nastupima takođe koristio kao metaforu, ali ga više ne pominje – počeo je vrlo slično kao makedonski. I tamo je, naime, rukovodstvo države odbilo da poštuje narodnu volju izraženu u odlučnom opredeljenju da Ukrajina ide putem priključenja Evropskoj uniji. I to rukovodstvo, koje je u međuvremenu svrgnuto, imalo je takođe podršku Rusije i Putina, što je na kraju dovelo do građanskog rata, podele zemlje i ruske aneksije Krima.

Putinov „rukopis“ je, dakle, sve prepoznatljiviji i jasniji.To silno oružje koje Rusija maltene džabe daje Srbiji „danajski“ su darovi. Ti tenkovi, koji svaki čas treba da stignu, trojanski su konji kojima Rusija pokušava da okupira Srbiju.

Izbori su prilika da se takav scenario saseče u korenu.


Mijat Lakićević
Peščanik, 30.03.2017.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: