Milošević i Vučić jedini koji su odbili debatu

Na američkoj televizija Si-Bi-Es (CBS) 26. septembra 1960. godine emitovana je prva predsednička debata. Jedan naspram drugog seli su Džon Kenedi, šarmantni senator iz Masačusetsa i Ričard Nikson koji se već dva mandata nalazio na čelu SAD. 
Mnogi analitičari danas su saglasni da je tih par sati televizijskog programa potpuno preokrenulo tok kampanje i donelo pobedu mladom senatoru Kenediju nad iskusnim Niksonom. To objašnjavaju time što su po prvi put Amerikanci mogli da gledaju kandidate dok se suočavaju, umesto da im samo čuju glasove putem radio aparata. Po svemu sudeći, predsedničke debate na predsedničkim izborima 2017. u Srbiji neće biti. Novinar i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević smatra da je to potpuno očekivano, jer je glavni favorit na ovim izborima "čovek monologa". On podseća da je od početka višepartizma u našoj zemlji, jedini predsednički kandidat pored Vučića koji nije učestvovao u debati bio Slobodan Milošević.
- Mislim da je to bila jedna od tajni njegove dugovečnosti na mestu predsednika. Znate, kada uđete u dijalog vi hteli - ne hteli pokazujete i svoje ranjive strane. Takođe, onaj na drugoj strani ima priliku da pred vama dobro argumentuje tačke po kojima vas najžešće kritikuje - objašnjava Milivojević.
On navodi da se manir javne komunikacije koji koristi premijer Vučić po pravilu ogleda u njegovom monologu i novinaru koji ne sme ništa da ga pita jer se boji, a ukoliko i čuje pitanje koje mu se potpuno ne dopada, počne da preti, da se svađa sa građanima, imaginarnim neprijateljima i optužuje sve da ga mrze.
- Novinari Vučića ne smeju da pitaju ništa ozbiljno i konkretno, čak pristaju da ih ponižava i uopšte ne reaguju na to. Uloga novinara je da pita ono što zanima javnost, a ne ono što odgovara sagovorniku - podseća Milivojević.
"Izostankom debate šalje se poruka da su ovi izbori nešto što nije važno i da ih treba samo rutinski odraditi", kaže za Danas politički analitičar Đorđe Vukadinović. Pored toga, dodaje on, stalno se potenciraju razni rezultati istraživanja javnog mnjenja kojima se stvara utisak da je pobednik unapred poznat.
- Sve je to u funkciji smanjivanja izlaznosti, jer bi eventualni drugi krug značio i mnogo veću izlaznost - što ne odgovara kandidatu vlasti. Zbog toga, što je vrlo neobično, pred ove izbore neće biti predsedničke debate - ističe Vukadinović.
Profesor FPN-a Zoran Stojiljković nije saglasan sa prethodnom dvojicom sagovornika da bi eventualna debata predsedničkih kandidata na javnom servisu bitno uticala na izlaznost ili opredeljenje birača.
- Mišljenje građana je već formirano, tako da debata ne bi uticala ni na opredeljenje ni na izlaznost - naveo je Stojiljković.

Francuski primer

Kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj prekjuče su sučelili svoje stavove u televizijskoj debati, a kako su preneli mediji, Fransoa Fijon je faktički priznao pravo građanima Krima da samostalno određuju svoju sudbinu i kritikovao poziciju Zapada prema Krim, uporedivši ga sa Kosovom. Tokom debate, gledaocima se najviše dopalo izlaganje upravo Fijona.
Prema podacima lista Figaro, 37 odsto televizijskih gledalaca smatra da je kandidat republikanaca bio najubedljiviji. Drugo mesto je zauzeo lider pokreta "Napred" Emanuel Makron, dok su treće mesto podelili liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen i lider radikalne levice Žan Luk Melanšon.
Izvor: dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: