Mistika nerada

Budući da osim predsedničkih izbora u medijima druge teme gotovo i da nema, nastavljamo sa predizbornom hronikom. Ali pre nego što pređemo na stvar, nije zgoreg razmotriti šta će se uopšte promeniti ukoliko bilo ko od mnoštva kandidata pobedi na izborima.

Ako mene pitate - ništa. Pobeda najizvesnijeg kandidata, Vučića, neće promeniti apsolutno ništa, to jest, promeniće mu samo ambijent, sve drugo će ostati isto. A da bi ostalo isto - uprkos žučnim kritikama i jadikovkama - pobrinuli su se kandidati opozicije kojima se ovih dana pridružio i Saša Radulović, tako da ih je sada - ne računajući Šešelja - trojica, a da nije komplikacija oko overe potpisa, garantovano bi ih bilo mnogo više, što još ne znači da ih neće biti.

Izgleda da opozicioni kandidati rade na olimpijskom principu - važno je učestvovati, ne pobediti - jer se samo tako može objasniti entuzijazam sa kojom se trojica najviđenijih kandidata takmiče za naklonost inertnog i nezainteresovanog biračkog tela koje je, sve i da glasa za samo jednog kandidata, manje od Vučićevog.

Lepo reče Čanak u jučerašnjem Danasu: nije ova vlast ono najgore što se može dogoditi Srbiji. I vaistinu je tako. Takozvana "druga Srbija" kao da se prepustila sudbini i rezignaciji, kao da nije u stanju da preboli gubitak vlasti od pre nekoliko godina i kao da očekuje da se na vlast vrati po nekom prirodnom pravu zato što ima fakultet i desetak zuba više u glavi. To se, međutim, neće zbiti sve dok ne počne da radi na tome, bar onoliko koliko je radila na početku parlamentarne - je li - demokratije i tokom deset godina do petog oktobra.

SNS u raznim svojim alotropskim modifikacijama nikada nije prestajao da radi, a ni SPS - koji je doživeo mnogo veći sunovrat nego Demokratska stranka i sateliti - nikada nije dizao ruke. Da se razumemo: nije stranački rad rudarski posao. Sećam se, recimo, perioda mog aktivizma s početka višepartijskog sistema. Išli smo Slobo Gavrilović i ja u njegovom razdrndanom yugu po selendrama oko Užica i agitovali, ne baš sa prevelikim uspehom, ali ne ni sasvim bez uspeha jer je u užičkom kraju prve izbore dobila opozicija.

Sad će "druga Srbija" da grakne: e, baš ste ti i Slobo Gavrilović dobili izbore! Verovatno i nismo, al nismo sedeli 'nako i nismo se odavali fatalizmu, pa sve da opozicija i onomad nije pobedila, imali smo osećanje da dajemo sve od sebe, a da se pritom nešto naročito ne umaramo. Tačno je da su seljaci govorili - kao Vuku - da će glasati za nas kad dođemo na vlast, ama su vremenom promenili mišljenje. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: