Ozbiljno zezanje

Ni sva teatralnost, kreativnost, pa zašto ne reći i posebnost koju ovaj fenomen od momka pokazuje nisu garancija da će pobediti na izborima. Jednostavno, čini se da ova zemlja nije spremna za jednog takvog vizionara na čelu. Mnogi misle da je tako i bolje, jer ko zna kuda bi nas to odvelo

Fenomeni na srpskoj političkoj sceni svakako nisu retkost, ali fenomen o kojem pišemo u ovonedeljnom tekstu je zaista nesvakidašnji. Iako većini deluje kao da se pojavio praktično niotkuda, oni koji pažljivije prate njegov rad su ga mogli zapaziti još mnogo ranije, samo u donekle drugačijoj, malo sirovijoj i ogoljenijoj formi. Stare snimke možete još uvek naći na Jutjubu, gde se vide naznake onoga što vidimo danas.

Za današnju ulogu predsedničkog kandidata se pripremao dosta dugo - iza ovog fenomena stoji uspeh u manjim sredinama, koje su lako prepoznale budućeg vođu. Promena obično i dolazi odozdo! Ipak, one iz većih gradova tek treba da osvoji - deluje kao da elita pomalo snishodljivo gleda na njegovu pojavu.

A pojava, priznajemo, jeste čudna - upečatljivo visok, mlad i bez dlake na jeziku. Valjda je narod upravo to i prepoznao kod njega. U trenucima velikog razočaranja, kada su „svi isti“, za njega to ipak nije moguće reći. O, ne. Jer, stvarno, svašta se o njemu može čuti, ali ne i to da je i on samo jedan u moru bezličnih kandidata.

Potpise za kandidaturu je skupio u rekordnom roku, izjavivši da je podršku za njega potpisalo nekoliko desetina hiljada glasača, praktično u roku od nekoliko sati. Iako je to svima delovalo pomalo čudno i nemoguće, kandidatura mu je, na opštu radost pristalica, pa čak i medija koji su mu pomalo naklonjeni i teško skrivaju simpatije, usvojena. Njegov program je izrazito nejasan, jer on ni ne nudi nikakav program - računa na to da će glasači glasati za njega kao rođenog vođu, a ne za nekakav tamo program. Kampanja mu za cilj ima potpunu banalizaciju sistema i dovođenje do apsurda naše političke scene. Spotovi su mu gotovo nadrealni, i jasno parodiraju stvarnost, ali se ujedno i jasno vidi da je u njih uloženo dosta truda i promišljanja, jer iza njega stoji ozbiljna marketinška ekipa koja vodi računa o svakom, pa i naizgled nebitnom detalju.

Istraživanja javnog mnjenja imaju problem da izmere njegovu popularnost, jer kao da se svakim danom menja. Ostali kandidati takođe ne znaju kako da pristupe njegovoj pojavi, pa tu često provejava zavist zbog popularnosti, ponekad čak i negativni komentari kako će on biti kriv za sve što se u zemlji bude dešavalo nakon izbora.

Ipak, ni sva teatralnost, kreativnost, pa zašto ne reći i posebnost koju ovaj fenomen od momka pokazuje nisu garancija da će pobediti na izborima. Jednostavno, čini se da je trenutak za tako nešto još uvek daleko, i da ova zemlja nije spremna za jednog takvog vizionara na čelu. Mnogi misle da je tako i bolje, jer ko zna kuda bi nas to odvelo. Iskreno, niko ne može baš sasvim jasno da zamisli zemlju sa takvim liderom na čelu.

Tako da, posle svega navedenog, i nama a i vama dragi čitaoci, ostaje samo da se zapitamo - da li je Srbija spremna za ovaj fenomen - za gospodina Aleksandra Vučića na mestu predsednika?


Zoran Kesić i ekipa Njuz.neta
Kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: