Uzimala-davala

Lepo kaže "naš narod": uzimala davala, s kokoškama spavala. V čjom djelo. Eh, v čjom! 

Pročitah juče u Danasu izjavu Dragana Velikića u kojoj kaže da je dobio nagradu NBS za najbolju najčitaniju knjigu u prošloj godini, a da je nagrada odmah posle dodeljivanja - ukinuta. Bez objašnjenja! Neki bi naivčina sad mogao pomisliti da je u pitanju štednja, ama ja ne bih rekao; i ja sam čak dva puta dobio tu nagradu i ako dobro pamtim njen novčani iznos je osamdesetak hiljada RSD, što vaistinu nije mnogo ni za štedljiviju državu.

Onda se setih da je na prošlogodišnjoj ceremoniji dodele nagrade NBS Filip David napušio džumhurbaškana Nikolića, pa pomislih da su se nadležne službe pobojale da bi i Velikić - koji je podržao Sašu Jankovića - mogao da lane nešto što bi poremetilo "zlatno doba" Srbije, "nacionalno jedinstvo" i nebesku harmoniju SNS-a.

Budući da čisto sumnjam da će suvislo objašnjenje zašto je nagrada NBS posle toliko godina ukinuta biti dato, osnovano sam posumnjao da je sveopšte esenesovsko upodobljavanje prešlo granice politike i satanizacije opozicionih političara i proširilo se na umetnike - iako za sada ne i na umetnost - što nas vraća decenijama u prošlost, u vunena vremena zabranjivanja knjiga, filmova i pozorišnih predstava.

"Nacionalno jedinstvo" vrlo lako preraste u totalitarizam sa demokratskom procedurom kao pukom formom bez sadržaja koju nameće većina, videlo se to, takođe juče, kada je prezidentica Skupštine, Maja Gojković, posle izvesnog premišljanja (ili, pre će biti, konsultacija sa pretpostavljenim) obznanila da prolećno zasedanje Parlamenta, koje je juče tek otpočelo, neće nastaviti sa radom sve do završetka predsedničkih izbora.

Dobro, de, naš Parlament nije nešto za čijim utihnućem treba nešto naročito žaliti, ali koliko god on bio pljuvaonica i klevetaonica, predsednički izbori nisu nikakav razlog da prestane sa kakvim-takvim radom. Može biti da su se gorepomenute nadležne službe, kao u slučaju ukidanja nagrade NBS, uplašile da bi neko nešto mogao lanuti u Skupštini i - daleko bilo - okrnjiti Vučićev rejting.

Držim da je ta bojazan neosnovana, koliko zbog zahuktalosti esenesovske propagandne mašinerije, toliko i zbog mnoštva opozicionih kandidata koji se ponašaju kao da žive u, recimo, Norveškoj, a ne u Srbiji, koja je, bajagi, velika tajna. Posmatrajući znake (prošlih) vremena, predviđajući pravce razvoja, opozicija bi konačno morala da digne dupeta iz udobnosti kojekakvih biznisa i da - na podobije SNS-ovih kancelarija - otvori svoje prostorije i da porazmisli šta joj je raditi, umesto što nariče: diktatura, titanija, tiranija diktatura.


Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: