Cirkus

Čim sam video konačni spisak od 11 igrača koji su proteklog vikenda istrčali na teren, shvatio sam da onaj za koga navijam ima male šanse na pobedu. To kolegu (ime i prezime poznato redakciji) nije sprečilo da stavi 10 funti na pobedu našeg favorita. Nažalost, ispostavilo se, po ko zna koji put, da uverenja, naročito kada su plod želja a ne realnog odnosa snaga, umeju da koštaju. I da se razumemo, 10 izgubljenih funti je najmanja cena koja je mogla da se plati za otrežnjenje. Neki se ne bi opametili ni da su izgubili 10 miliona funti.

U početku je sve izgledalo kao u bajci. Suprotno prognozama, odziv je bio izvanredan - veći od 98 odsto! Ogromna većina je bila razočarana rezultatom, ali i rešena da svog ljubimca podrže već prvom narednom prilikom. Zato cenim navijače Mančester junajteda, koji su subotnji remi sa Vest Bromvič albionom brzo zaboravili i već posle tri dana protiv Evertona ponovo popunili skoro svih 75.000 mesta na Old trafordu. 

U Srbiji je sve sasvim drugačije, osim što i u Engleskoj postoje liste čekanja. Doduše, ne za lečenje, već za kupovinu godišnjih karata za utakmice Mančester junajteda.

Ovde je, u utakmici godine, ubedljivo pobedio Aleksandar Vučić i uskoro će da se preseli iz Nemanjine 11 na Andrićev venac, a Vlada Srbije dobiće novog premijera. Ni dan posle pobede na predsedničkim izborima Vučić nije hteo da kaže, ili stvarno još uvek ne zna, ko će ga naslediti. „Prerano je da se priča o rešenjima za mesto premijera i Vladu“, izjavio je Vučić za RTS u Mostaru, dan posle pobede. Poručio je i da će on i Vlada raditi „zajedno, kao tim“ i da „zna šta su predsednička ovlašćenja, a i oni znaju šta su neka druga ovlašćenja“. Niko ga, međutim, nije pitao za ta „neka druga ovlašćenja“. A i da jeste, sumnjam da bismo dobili pravo objašnjenje šta je mislio.

Elem, zbog svega toga, sve više sam ubeđen da posle pobede na predsedničkim izborima Vučić ne bi trebalo da podnosi ostavku na mesto premijera! Uostalom, zar nije već nebrojeno puta pokazao da sam može da obavlja poslove i premijera i predsednika, i sudije i tužioca, i zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja, i inspektora rada i glavnog poslodavca u Srbiji... Eh, kako li će odoleti iskušenju kada pred kraj ove ili početkom naredne godine shvati da SNS nema boljeg kandidata od njega za gradonačelnika Beograda?

Svi koji traže dlaku u jajetu tvrdnjama da bi spajanje funkcija predsednika i premijera bilo u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, neka se zamisle na koji bi način više kršio Ustav – da zadrži i poziciju predsednika Vlade ili da kao predsednik budućem premijeru i njegovim ministrima utvrđuje dnevni red, daje dnevne zadatke i da im dojavljuje šta bi tog dana trebalo da rade?

Uostalom, ima li iko u ovoj zemlji ko veruje u nezavisnost i samostalnost budućeg premijera, ma ko to bio? I da će on manje slušati Vučića nego Mirko Cvetković Borisa Tadića? Sumnja li iko da će i njega Marko Somborac crtati sa kuvalom u ruci? 

Upravo zato je možda poslednji trenutak da se promene Ustav i zakoni, koji će omogućiti spajanje svih funkcija u jednu, da se prekine igra žmurke i da se od države ne pravi cirkus veći od onoga kakav je od Srbije i njenih institucija već napravljen.

Ako neko misli da preterujem, neka razmisli da li je igde, osim u cirkusu, moguće da neko puca na javnom mestu i da za to niko ne odgovara? Zar 22. marta svi mediji u Srbiji nisu javili da je kontroverzni biznismen Željko Rutović u hotelu „Prag“ pucao na kontroverznog biznismena Predraga Rankovića Peconija? I šta se desilo za protekle dve nedelje? Nije da se baš ništa nije promenilo - ni Rutovića, ni Rankovića niko više ne smatra kontroverznim, a Politika je pre nekoliko dana, pozivajući se na izvore bliske istrazi, javila da Rutović nije osumnjičen za ranjavanje Peconija! I da li bi ikoga iznenadilo ako za pucnjavu na kraju bude odgovarao neko od konobara iz hotela?

A još je realnije da niko neće biti optužen i da ćemo uskoro, od izvora bliskih istrazi, saznati da zapravo niko nije ni pucao, te da Rutović i Peconi nikada u životu nisu ni bili u Pragu. Ma na poligrafu će se lako utvrditi da nikada nisu ni kročili u Češku, a kamoli u Prag!

I koga onda briga ko će za dva meseca biti novi premijer? Lično navijam za Nebojšu Stefanovića. Kad se već ganjam sa njim po sudovima, nekako mi je draže da se sudim sa premijerom, nego sa ministrom policije. Da i sudiju više boli glava, a i presuda će dobiti na težini.

Milan Ćulibrk
Kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: