Godina dana kompletnih idiota

Naši kompletni idioti pokazali su se izvrsnima. Napravili su kompletan idiotizam pre tačno godinu dana i još nisu uhvaćeni. To nije malo dostignuće: idioti, kompletni ili ne baš sasvim kompletni, obično, uglavnom, traju kraće. Naime, idioti – kompletni ili manje kompletni – svakodnevno prave idiotizme: opljačkaju poštu, diluju narkotike, ubiju nekoga, ukradu nešto, napadnu nekoga, pronevere neke pare itd. Policija ih onda pohvata; pre ili kasnije, obično pre – jer su idioti, kako sama reč kaže. To je normalan tok stvari oduvek. Idiota je uvek bilo i – na žalost – biće ih još, možda i sve više, plašim se; takva su vremena.

Postoji oduvek i ta neka ravnoteža između idiota i policije. Idioti po pravilu imaju inicijativu i određenu prednost, jer im prvima padne na pamet neki idiotizam na koji policija još nije pomislila, ali ni policija nije za bacanje. Policija je stara firma, više od dvesta godina postoji u današnjem obliku, još od Žozefa Fušea i ser Roberta Pila (zbog koga londonske policajce i dalje zovu Bobi). „Mi smo možda priglupi, kako o nama priča građanstvo, ali nas ima mnogo, vredni smo i imamo sistem“, govorio je nekada davno naš instruktor kriminalistike u GSUP Beograd. Tako ta trka između idiota i policajaca traje vekovima: jedni povedu, drugi ih pristignu.

Sve se to tako prirodno odvija sve dok je pravilo igre na snazi: vi pravite idiotizme, a mi vas onda hvatamo. Jednostavno. Problem, međutim, nastaje kad se pravilo igre poremeti. Na primer, kad se policiji zabrani da lovi idiote. Nije ovaj savamalski skandal prvi slučaj: imali smo mi toga onoliko za Slobine vlasti, kada su se idioti ubijali između sebe (na opštu radost), ubijali policajce (na svoju radost), pljačkali sve redom (na radost vlasti koja se ugrađivala), ubijali nenaoružane civile, zaključno sa premijerom, trgujući narkoticima (na korist vlastima i sebi). Bilo je to vreme kada je vlast zabranjivala policiji da radi svoj posao, jer bi tako kvarila poslove vlasti. Onda je došlo do prevrata, pa je policija polako krenula da radi, sve brže i sve bolje, pa je došlo do vanrednog stanja i akcije Sablja i sve je odjednom bilo u redu. Kad vidimo ko je sve vrištao na akciju Sablja, jasnije nam je zašto je bila potrebna.

Danas smo se našli u blesavoj situaciji: pre godinu dana neko je policiji zabranio da interveniše u Savamali dok kompletni idioti ne završe planirane radove i ne udalje se bezbedno. To nas podseća na devedesete godine: zašto vlast štiti idiote? Iz dva razloga, zapravo samo iz jednog: politički su im potrebni jer imaju para ili omogućavaju bogaćenje, što se svodi na isto; dakle, jedan razlog. Ima sad tu jedna razlika između strašnih devedesetih godina za kojima nostalgično uzdišu bivši i sadašnji radikali, socijalisti i Vulin, i ovoga danas. Tada se policiji zabranjivalo diskretno i izokola; danas se zabranjuje direktvo, niz lanac subordinacije, bez zazora. Može im se, jer drže u šaci sve: od policije do tužilaštva.

Svaka normalna policija razrešila bi taj savamalski događaj za 24 sata najduže, jer je jasan i očigledan – samo da joj dozvole. Mogla je to da završi i policijska stanica Savski venac, čiji je to sektor – samo da su ih pustili. Ovako, međutim, godinu dana slušamo laži i prenemaganja da kako, eto, „predistražne radnje još traju“; da kako nas zanimaju „tri udžerice, a ne zanima nas ko je ubio Jelenu Marjanović i gardiste“; da tužilaštvo radi i da Unutrašnja kontrola MUP radi, ali ministar Stefanović dr Nebojša nije obavešten da dokle su stigli itd. Sve same presne laži, radikalski bestidne i nabusite, tipa „pljunete nam pod prozor, ko vas jebe“.

Godina dana i nije neki jubilej – osim za kompletne idiote koji su ga verovatno tiho proslavili u nekom odgovarajućem lokalu (ne bismo nagađali kojem). Pogledajmo istini u oči: kompletni idioti su pobedili; ne zbog godinu dana (biće još jubileja), nego zbog političke podrške koja će trajati i dalje, dok se ne zaboravi – čemu se oni nadaju.

A šta smo mi tu? Mi smo budale kojima se oni smeju i zajebavaju nas u zdrav mozak, jer im se može, evo već punih godinu dana. U redu: skupićemo se mi večeras u Hercegovačkoj ulici, sa sve patkama i ostalim, pištaćemo, vrištaćemo, a oni će sačekati da se umorimo i raziđemo kućama – kao i do sada. Ko nam je kriv?

Miloš Vasić
Kolumna za portal Autonomija

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: