Kur moj Zulu Warrior

Sve smehotresniji u diletantski glumljenoj "ozbiljnosti" docent Ković se juče ponovo oglasio da bi me - sasvim u duhu svog duhovnog čukundede, onog već poslovičnog žandarmerijskog podnarednika - optužio za članstvo u Kju Kluks Klanu.

Optužio za rasizam i saučesništvo u genocidu nad narodom Zulu i pritom se - kako mu karakter i bog njegovog žalosnog zanata zapovedaju - poslužio falsifikovanjem i izvrtanjem činjenica.

Nemoguće je, naime, da Ković ne zna - samo se pravi lud - da ja nisam autor izraza Zulu logika (etika, itd), da je sažetak te logike - "dobro je kad mi drugima otmemo krave i žene, zlo je kad to drugi otmu nama" - u pero nekog davnog antropologa zaista izgovorio pripadnik plemena Zulu, da se na izraz "Zulu logika" može naići u najuglednijim svetskim novinama i časopisima i da se taj izraz ne upotrebljava da bi se omalovažio narod Zulu nego da bi ukazao na regresiju takozvanih "civilizovanih" na primitivni nivo, što će reći - na nivo Miloša Kovića, koji - za razliku od Zulu ratnika - svoju sramotu (to jest duhovnu golotinju) ne pokriva haljinicom od lišća, nego diplomicom i titulom docent.

Kovića zauvek stavljam ad acta i vraćam se na našu temu. Kao što juče napisah, bilo mi je vrlo čudno što su komunisti - koji su decenijama besneli protiv srpskog nacionalizma - sa toliko pompe proslavljali dvestagodišnjicu Vuka Karadžića, rodonačelnika istog tog nacionalizma, da bi mi posle samo nekoliko godina - kada su isti ti komunisti prekonoć poskidali titovke i natukli šajkače, zabatalili Marksa i latili se vladike Nikolaja - stvar postala malo jasnija, a postala mi je jasnija jer sam međuvreme iskoristio da malo temeljnije istražim život i priključenija Vuka Karadžića.

Saglasno zvaničnoj priči Vukova pobeda u "ratu za jezik i pravopis" bila je pobeda "srpskog narodnog duha", ali to je u stvari - a to ćemo tokom ovog mini-serijala i pokazati - bila pobeda (doduše Pirova) katoličkog duha. Evo kako se stvar odvijala.

Srbi u Austrougarskoj su po prirodi pravoslavlja i slovenstva bili mnogo naklonjeniji uticajima Moskve nego Beča, što se Beču - naročito kada su u Srbiji izbili ustanci - nimalo nije dopadalo, pa je ondašnja zvanična Vijena odlučila da srpsko pitanje reši tako što će Srbe pokatoličiti ili bar pounijatiti, a da će se taj projekat najbezbolnije sprovesti u delo tako što će reformom pisma, ukidanjem svih odlika njegovog slovenskog identiteta i potiskivanjem ondašnjeg srpskog književnog jezika - vrlo sličnog ondašnjem ruskom - Srbi definitivno udaljiti od ruskih uticaja, što se pokazalo kao ćorav posao - Srbi su ostali pravoslavni, a i dan-danas ih ima podosta kojima je Moskva milija od Beograda - ali je izvođaču bečkih jezičkoreformskih radova, Vuku Karadžiću, pošlo za rukom (istina bez zle namere) da Srbe udalji od njihove sopstvene istorije. Nastavak u sutrašnjem broju.

Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: