NIS i Gaspromnjeft opustošili Velebit

Rezerve nafte u nekada najplodnijem srpskom naftnom polju "Velebit" kod Kanjiže, značajno su smanjenje i gotovo su na izdisaju, jer je ono posle privatizacije NIS-a bilo prvo podvrgnuto ubrzanoj eksploataciji.

Afera o eksploatisanju domaćeg zemljišta od strane NIS-a, odnosno "Gaspromnjefta" se nastavlja. "Blic" piše da je razlog zbog kojeg je "Velebit" na izdisaju, visok kvalitet sirovine u ovom nalazištu, ali i želja za sticanjem enormnog profita.

Naime, cena u svetu u to vreme, 2009. godine, bila je oko 120 dolara po barelu, dok je Ruse naša koštala samo 20 dolara. Prema tvrdnjama stručnjaka, zbog toga je ovo naftno polje bilo podvrgnuto neadekvatnoj metodi eksploatacije, a to ga je za kratko vreme gotovo opustošilo. 

M. K, nekadašnji inženjer NIS-a, koji je zbog otkaza tužio ovu kompaniju za beogradski list objašnjava da je "Velebit" praktično bio eksperimentalni kunić za metodu kojom se, uz pomoć velikih pumpi, naglo diže pritisak, a potom crpe značajno veće količine nego što je to uobičajeno kod eksploatacije ležišta.

"Takve metode su ovde primenjivane zato što je kvalitet nafte iz ovog nalazišta vrhunski, odnosno ravan je onom iz Venecuele. Pošto je tada cena nafte na svetskom tržištu bila visoka, NIS je ovo nalazište gotovo opustošio u trci za profitom. Treba da se zna da svako povećanje pritiska da bi se došlo do nafte gura u zemlju zalihe voe, koja postaje zagađena, zbog čega je ona gotovo neupotrebljiva sa izvorišta, na ovom ali i u drugim lokalitetima u Vojvodini", navodi sagovornik ovog lista.

Sličnu priču ima i jedan od nekadašnjih pokrajinskih inspektora koji je 2012. godine kontrolisao uticaj metoda eksploatacije nafte na životnu sredinu u vojvođanskim mestima. Prema nalogu pokrajinske Vlade, a zbog protesta meštana u okolini naftnih polja koji su se žalili na zagađenje, kao i na uništenu infrastrukturu nakon privatizacije NIS-a, kontrolisali su sva nalazišta.

"Utvrdili smo da je uočljiv značajan stepen degradacije i zemlje i vode, zbog zakonom nedozvoljenih metoda eksploatacije. To je posebno bilo izraženo kod naftnog polja 'Velebit', koje je bilo jedno od najbogatijih. Analize koje su radili nezavisni stručnjaci za potrebe pokrajinske vlade, pokazale su da je ovo naftno polje gotovo opustošeno za kratko vreme. U NIS-u se ponašali neprimereno, tvrdili da štetu plaćaju kroz rudnu rentu. Mi smo imali probleme oko tih izveštaja o kojima ne želim da pričam", naveo je izvor "Blic".

On dodaje da su probleme imali i ljudi iz sredine koje su bile ugrožene. Nafta je, prema njegovim rečima, curela po njivama, putevi su bili razoreni, a sa meštanima niko iz NIS-a nije želeo da razgovara. 

"Vi tvrdite da će Srbija 2021. godine ostati bez svoje nafte, ali nažalost to će biti i ranije. Javna je tajna da je upravo zbog pokretanja inicijative da se vidi kojom brzinom se eksploatišu srpska naftna polja, ministarka Zorana Mihajlović morala da napusti sektor energetike", kaže nekadašnji pokrajinski sekretar.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da država mora da kontroliše kako se eksploatišu njena rudna bogatstva.

"Postoje tehnike eksploatacije nafte koje ne vode zaštiti životne sredine. Zbog toga je potrebno da država prekontroliše koje tehnike koristi NIS, ali i drugi koncesionari kojima se daju rudna nalazišta. Posebno treba da se iskontroliše da li su posledice nekih nedozvoljenih metoda dovele do zagađenja vode u mestima Vojvodine, pa je 50 odsto bunara neupotrebljivo čak i za zalivanje paradajza", zaključuje on.

Ovaj beogradski list je nakon pisanja o NIS-u i uništavanju naftnih polja dobio na stotine pozive i mejlova bivših i sadašnjih zaposlenih u ovoj firmi, koji su tvrdili da Srbija ne kontroliše rad ruskog partnera i da će je to skupo koštati, jer će uskoro ostati bez sopstvene nafte.

Upravo je o ovome pisao "Blic" prošle nedelje, navodeći da NIS u Srbiji eksploatiše naftna polja metodom koja u svetu nije dozvoljena. Tada je navedeno da je reč o takozvanom frakturiranju, sistemu koji primenjuje "Gaspromnjeft" otkad je preuzeo NIS. Navedeno je da se sa 52 naftna polja koja su Rusi preuzeli, sa kojih se pre privatizacije dobijalo oko 700.000 litara nafte, godišnje crpi dvostruko više i do 1,3 miliona tona. 

Izvor: Blic

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: