Rat i mir

Doguzeljasmo nekako i do početka izborne tišine, iskoristite tu sumnjivu tišinu kako najbolje znate i umete, danite malo dušom jer je to zatišje pred buru, već od ponedeljka kreće nova predizborna kampanja i u to ime menadžmentu i uredništvu Danasa predlažem - iako, zacelo, džaba krečim - da dodatak "Predizborna groznica" nastavi sa izlaženjem ad infinitum.

Ne zato da bi Cvetićanin, Draža, Samardžić, Panović, Čongradin & ostali videli kako je to pisati svaki dan, nego zato što što je u toku protekle predizbornosti rečeni dodatak bio oaza civilizovanosti i razuma u nepreglednoj pustinji samosvesne beslovesnosti, nekontrolisanih niskih strasti, prostakluka i agresivnosti koji bi - ukoliko se nešto dramatično ne promeni, a ne vidim načina da se to uradi - sledeću predizbornu kampanju lako mogli pretvoriti u građanski rat.

Nemojte misliti da preterujem kad to kažem i nemojte se uzibretiti kad odmah potom budem rekao da za činjenicu što srpska na krv i nož zavađena politička plemena i njihovi članovi i simpatizeri nisu iz "šteka" povadili puške (i kame, da ne zaboravim) ne treba zahvaliti uznapredovalosti srpske društvene svesti i samozatajnosti, nego činjenici da u Evropi nema rata.

Ako bi se recimo Evropska unija raspala - što, nažalost, u doglednoj budućnosti nije isključeno - pritajeni evropski nacionalizmi bi zasigurno uzeli stvari stvar u svoje ruke - drugu alternativu ne vidim - i momentalno krenuli u oružano "ispravljanje istorijskih nepravdi", a to bi u Srbiji bezbeli bilo shvaćeno - kao što je i 1941. bilo shvaćeno - kao licence to kill.

Nemojmo se zavaravati! Političke reinkarnacije svih zlokobnih persona dramatis iz Drugog svetskog (u Srbiji i građanskog) rata su tu - neki bogme i na listi prezidencijalnih kandidata - i kao zapete puške čekaju da im istorija ponovo pruži šansu.

Možda se, ukoliko u Evropi, ne daj Bože, zarati i ukoliko, daleko bilo, neka buduća predizborna kampanja preraste u ratnu - ne bi više zvali četnici, ljotićevci, partizani, ali - stavimo ruku na srce - i u prošlom ratu su tobožnje ideološke razlike bile samo puki izgovor za prepuštanje ubilačkim nagonima i pljački.

Još je davnih dana onaj nadaleko čuveni bečki doktor govorio da je takozvana kultura - a tu spada i politika - samo krhka korica špinovanog šećera na ogromnoj torti od uzavrelih govana kolektivnog nesvesnog koje neprestano traži načina da se ispolji, da si - što reko Referendumski Lopov - "da odisaja" i to mu (pre)često pođe za rukom čak i u društvima čije politike drže kolektivno nesvesno pod kakvom-takvom kontrolom, a kamoli u društvima, poput našeg, u kojima je kolektivno nesvesno pokretač i srž većine politika. Mislite malo o tome.


Svetislav Basara

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: