Što južnije, to Severna Koreja

Tradicija srpskog višestranačja pokazuje da se konferencije za štampu povodom pobede na izborima ne održavaja zbog trijumfa baš u svakom zabačenom naseljenom mestu, u narodu znanom kao vukojebina, zato što su popularne vukojebine najčešće varljive i garantovano nebitne.

Od pojave Jeremića Vuka, ipak, postojala je opravdana bojazan među naprednjacima da će se lokalni živalj vukojebina masovno opredeliti za Vuka, iako je trend u vukojebinama pokazao da one tradicionalno glasaju protiv vukova, što je i logično.

Vukovi su se žiteljima vukojebina, izgleda, popeli na vrh glave. Ali im se zato na vrh glave nisu popeli manji vukovi, takozvani vukovi u deminutivu.

U selu Kukulovce, recimo, Jeremić Vuk je osvojio tačno jedan glas, najverovatnije jer je neki birač mislio da na glasačkom listiću mora zaokružiti i tačnu adresu, ali je kasno shvatio da ne mora.

- Ne treba adresa! Samo broj šest zaokruži, to je devetka naopačke! - upozorio ga je dockan šef izborne komisije.

A onda je došao taj istorijski ponedeljak uveče.

- Šefe, pogledajte rezultate iz Kukulovca! – uleteo je ushićeno te večeri u izborni štab SNS, koji stalno zaseda, izvesni Nebojša Stefanovića iz Beograda, koji je odavno spoznao važne životne devize: "Sve je u nijansama" i "Sve je u vukojebinama".

- Jesam ja rekao da me ne zanimaju rezultati iz vukojebina! - bio je ljut takozvani izabrani predsednik, koji, doduše, stalno ima utisak da nije dovoljno izabran, već svoju ličnu izabranost mora da pojača gde god je moguće.

- Ali šefe, ovo uopšte nije vukojebina! Ovo je tipična vučićojebina! - rekao je Neša Stefanović stojeći sa papirima na kojima je pisalo: od ukupno 208 izašlih birača, za Aleksandra Vučića je glasalo 199, Saša Janković osvojio je dva glasa, po jedan Beli Preletačević, Boško Obradović, Vuk Jeremić i Vojislav Šešelj, dok se tri listića vode kao nevažeća.

Na sva tri nevažeća, sasvim misteriozno, bili su zaokruženi i Vuk Jeremić i Aleksandar Vučić ("Ne treba adresa! Samo broj šest zaokruži, to je devetka naopačke!"- džaba je vikao šeg izborne komisije Kukulovca) .

- Stvarno vučićojebina! - rekao je izabrani predsednik radosno, izuzetno ponosan što je krug dvojke tradicionalno omanuo, ali je zato krug šestice osvetlao obraz.

Definitivni krah SPS-a desio se 24. septembra 2000. godine negde oko 22 sata kada je Sloba Milošević poslao Nikolu Šainovića i Ivana Markovića da pred kamerama pročitaju reprezentativne uzorke sa biračkih mesta u selima Klokot Banja i Svinjare, negde na Kosovu.

Ta dva sela spomenuta su toliko puta te večeri da prosto nije bilo sumnje kako su u pitanju mesta u kojima će se odlučiti sudbina predsedničkih izbora. Prema Šainovićevim podacima, stanovnici sela Svinjare dali su Miloševiću 154 glasa, a Koštunici pišljivih devet, dok je Ivan Marković obavestio građanstvo da je Milošević u Klokot Banji dobio 159 glasova, a "Koštunica naravno nula".

Međutim, kada su tokom noći prebrojani svi glasovi, ispostavilo se da je biračko telo iz Svinjara i Klokot Banje totalno nereprezentativno – Koštunica je u svim ostalim delovima Srbije razbucao Miloševića ko svinja masan džak. Ili, bolje rečeno, ko Svinjare Koštunicu.

Definitivni krah SNS-a počeo je ove godine 17. aprila uveče kada je Aleksandar Vučić osobno saopštio da je na ponovljene izbore u selu Kukulovce kod Leskovca izašlo 92,44 odsto birača, od čega je 95,67 lokalnog življa glasalo za njega, što je najbolji rezultat u istoriji srskog višestranačja, ne računajući slobodarsku Klokot Banju.

Razlika je bila jedino u tajmingu – Milošević je u trenutku spoznaje da je trijumfovao u Klokot Banji znao da je izgubio izbore, pa se uvatio za Klokot Banju, jer bolje Klokot Banja u ruci nego Srbija na grani, dok je Vučić znao da je dobio izbore u Srbiji sa 55,08 odsto, ali se uvatio za Kukulovce, valjda kako bi pokazao da za njega ne glasaju samo kulovi, kako tvrdi zločesta opozicija, nego i simpatični Kukulovčani, ponosni autori najboljeg izbornog rezultata koji je iko napravio od uvođenja višestranačja u Srbiji, bez Kosova i Metohije.

Slučajevi Svinjare, Klokot Banja i Kukulovce, pokazuju da ona deviza: “Što južnije, to tužnije” uopšte nije tačna. Naprednjaci recimo imaju pouzdane dokaze da je što južnije, to veselije. A svi ostali su ubeđeni da je stvar malko nelogična, ali totalno razumljiva: "Što južnije, to Severna Koreja".

Zato što je u Srbiji primećeno jedan neverovatan fenomen svetskih razmera: da što više ideš ka jugu, sve si bliži Severnoj Koreji.

- Čekaj, kako to idu ka jugu, a sve su bliže nama? Pa mi smo na severu?!- zapitao se i Kim Džong Un dok je u ponedeljak pratio konferenciju za štampu izabranog predsednika Srbije na kanalu Pink SK.

Selo Kukulovce, izgleda, i jeste dobilo naziv po tome što su jedni kukali, a drugi bili lovci, pa tamo masovno veruju u lovačke priče, u narodu poznatije kao kukulovačke priče.

Jedino šef izborne komisije iz Kukulovca razmišlja kakav bi to tek trijumf bio da je onu četvoricu na vreme upozorio: "Ne treba adresa! Samo broj šest zaokruži, to ti je devetka naopačke!"

Draža Petrović
Kolumna za portal N1

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: