Suficit i u džakovima

Život stvarno nije fer prema Maji Gojković. Buntovna omladina zahteva njenu smenu, isto traži i opozicija, ali je njoj sigurno najteže što je nije razumeo šef njene najnovije stranke. Danima je bivša koaliciona partnerka mnogih lidera (otuda, valjda i vic da je 2. aprila pomislila da je glasački listić sa spiskom stranaka koje podržavaju svih 11 predsedničkih kandidata u stvari njen „si-vi“), navodila strah kao razlog zašto je do daljeg suspendovala parlament, sve dok Aleksandar Vučić još jednom nije pokazao ko se ovde pita za sve. I otkud onda klincima ideja da protestuju protiv diktature?

Uplašena Maja, kao da se sprema za Evroviziju, pevala je istu pesmu sve dok 8. aprila jedan čovek nije rekao da bi parlament „vrlo brzo trebalo da počne da zaseda“. Iako razume njene „političke i ljudske strahove“ i zna za „napade koje je preživela poslednjih dana“, Vučić je poručio da „u Skupštini ima mnogo posla i očekuje vrlo brzo zasedanje“. I gle čuda, Gojkovićeva je ekspresno nadvladala strah i za 19. april hrabro pozvala poslanike da se vrate sa prinudnog odmora, na koji ih je poslala 1. marta. Dodala je i da „jedva čeka“, jer je Vučić (hm Vučić, a ne Vlada) predložio dobre zakone. O Bože, kako joj ranije nije bilo žao što tako dobri zakoni čame čekajući? Jedino racionalno objašnjenje je da ih je Vučić (a ne Vlada) predložio baš 9. aprila. Što bi ujedno bio dokaz da se on ni nedeljom ne odmara!

Da, da, baš u nedelju, u prolazu, na konferenciji za medije, najavio je i sednicu Republičke izborne komisije, na kojoj su predstavnici opozicije naivno od predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića očekivali da im kaže ko je sastavio dnevni red i naredio da se pred kamerama broje glasovi sa dva odabrana biračka mesta. Pa šta su mislili? Da RIK može da se pretvori u rijaliti i da će se brojati svi džakovi? U ona dva, čiji su sadržaj neki proverili dve noći ranije, Vučić je imao „suficit“ od četiri glasačka listića. Zato vladajuća većina nije htela da rizikuje, jer ko zna šta bi moglo da se nađe u ostalima. I ko bi smogao hrabrosti da čoveku koji je stvorio suficit u budžetu kaže da su se neki glasovi u džakovima sa izbornim materijalom knjižili „ispod crte“. Uz to, daleko bilo, možda su još u RIK-u i oni džakovi sa ukradenim glasovima za Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012?

Vlast u Srbiji očito ne shvata u čemu je problem, da jedan čovek ne bi trebalo, niti bi smeo, da odlučuje o svemu. A da li se to dešava? Predsednica parlamenta, sve dok se Vučić nije oglasio, uporno je ponavljala da će prekinuta sednica biti nastavljena „tek kada budu garantovani mir i bezbednost“. „Je l` treba da podsetim na to da su 5. oktobra nestale na stotine i hiljade skulptura i slika iz tog parlamenta? Da je sve unutra uništeno? Je l` vi možete da pretpostavite šta bi moglo da se dešava? Ja ne mogu“, govorila je uplašena Maja. Još je kao krunski dokaz za svoj stav dodala da je i ministar policije Nebojša Stefanović rekao da protesti omladine „nisu prijavljeni i da niko ne može da garantuje bezbednost građanima Beograda, niti kako će saobraćaj i život da funkcionišu“. U te reči poverovala je kao da je dobila potvrdu sa poligrafa da doktor Stefanović, bože me oprosti, govori istinu, istinu i samo istinu.

Ne znam tačno, ali mi se javlja da ju je isti izvor ubedio da su protesti odranije poznati policiji, mislim planirani. Na to su utrošena određena sredstva i zato su protesti morali i da se organizuju, rekla je dobro obaveštena Maja, bez ijednog dokaza. A i šta će joj? Kao da će iko, na primer državni tužilac i to po službenoj dužnosti, da joj traži dokaze za tvrdnju da neko sa strane finansira proteste protiv vlasti i da onda lepo – ako dokaza ima – kazni one koji podrivaju sistem ili one koji šire paniku i uznemiravaju. Ali, znala je Maja da će odmah posle nje i Nebojše Stefanovića slične optužbe izgovoriti još neko. Ne mislim na Aleksandra Vulina, on se podrazumeva, već na njegovog imenjaka, Vučića, koji je, kakve li simbolike, na „srećnoj televiziji“ optužio pripadnike bivšeg režima (ali ne Ivicu Dačića, već Sašu Jankovića i Vuka Jeremića) da su se „mnogo ranije pripremali za nasilje i urušavanje stabilnosti Srbije“. A neki su sve do tada naivno mislili da znaju ko je ovde zadužen za urušavanje. I institucija, a bogami i zgrada. Posebno noću.

Milan Ćulibrk
Kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: