Vlast krši Ustav i oglušuje se o naloge Poverenika

Godišnji izveštaj o radu Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokazuje ne samo u kojoj meri se građani sve više obraćaju ovoj instituciji zbog kršenja zakona, već i koliko se aktuelna vlast oglušuje o njegove naloge, kršeći ne samo zakone već i Ustav Srbije. Narodna skupština ni prošle godine nije razmatrala izveštaj Poverenika a ni ovogodišnji još nije uvršten u dnevni red.

Kako se u izveštaju za 2016. godinu navodi, procenat uspešnih intervencija Poverenika prvi put je smanjen nakon niza godina sa 96 odsto u 2015. godini na 92 posto u prošloj godini. U protekloj godini Rodoljub Šabić je bio prinuđen da u mnogo više slučajeva nego prethodnih godina (ukupno 61) naloži Vladi Srbije da izvrši njegove naloge, ali Vlada to nije učinila ni u jednom slučaju. Kako se navodi u izveštaju, primeri odnosa organa vlasti prema pravu javnosti da ima saznanja o događajima na koje ima pravo ilustruju sledeći slučajevi:

Slučaj "Savamala"

Informacije o tome koje mere su nadležni državni organi preduzeli ili nisu preduzeli i druge okolnosti u vezi sa događajem od 25. aprila 2016. godine kada su u noći, pod neobičnim okolnostima, sa fantomkama na glavama izvršilaca, rušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, tzv. slučaj Savamala, ostale su nedostupne javnosti i pored svih mera i formalnih odluka koje je Poverenik preduzeo povodom obraćanja i žalbi građana.

Poverenik je uputio pismo gradonačelniku Beograda u kome ga je pozvao da objavi sve relevantne informacije o ovom događaju. Odgovor gradonačelnika je bio da je on obavestio javnost da o tome ne zna ništa, osim da su učestvovale nadležne gradske službe, pa je Poverenika uputio "da se obrati nadležnim".

Od pet rešenja Poverenika donetih po žalbama građana kojima je u vezi sa slučajem Savamala naloženo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu (VJT) da se dostave tražene informacije, izvršeno je samo jedno rešenje i dostavljena informacija o imenu postupajućeg tužioca. Odbijanje dostavljanja naloženih informacija VJT je obrazlagalo time da se ne radi o informacijama od javnog značaja, odnosno da ne postoji interes javnosti ili da bi dostavljanje informacija ugrozilo pretkrivični postupak.

Slučaj "Helikopter"

VJT je uskratilo javnosti informacije u vezi sa predistražnim postupkom povodom pada vojnog helikoptera u martu 2015. godine nedaleko od aerodroma "Nikola Tesla", angažovanog za spasavanje pacijenta iz Novog Pazara, kojom prilikom je stradalo sedam osoba, u vezi sa čim VJT nije pokrenulo istragu. U predmetu u kome je novinar od VJT tražio kopiju službene beleške u kojoj je sadržano obrazloženje odluke da se ne pokreće postupak u slučaju pada vojnog helikoptera, VJT je odbilo nalog, pozivajući se da su informacije o tome već objavljene i dostupne, što ne odgovara istini.

I u 2016. godini pozivanje organa na tajnost informacija kao razlog odbijanja dostave informacija je bilo veoma često. Pritom, gotovo uvek izostaje čak i dokaz da se zaista radi o dokumentu tj. informaciji koja je kao poverljiva klasifikovana na propisan način, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, a još ređe se iznosi suštinski razlog i dokaz u prilog odluke o uskraćivanju pristupa informaciji. Kao neke od primera, Poverenik navodi ugovore u vezi poslovanja "Železara Smederevo" i ugovore A. d. "Air Serbia".

Broj žalbi Povereniku u poslednje četiri godine se kreće između tri i četiri hiljade godišnje, što je desetostruko više u odnosu na početnu godinu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je, kako se navodi u izveštaju, potvrda da se do informacija o radu vlasti i dalje u velikom broju slučajeva teško dolazi bez intervencije Poverenika i da građani imaju poverenje u rad ovog nezavisnog državnog organa kada mu se obraćaju radi zaštite prava.

Skoro polovina žalbi (od oko 3.500) odnosi se na rad republičkih državnih i drugih organa i organizacija, a skoro polovina od toga (46 odsto) jesu žalbe protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu. Procenat osnovanih žalbi Povereniku je i dalje veoma visoki iznosi 87 odsto.

"Pad efikasnosti u zaštiti prava javnosti u najvećoj meri se mora objašnjavati odsustvom podrške koju su Povereniku bili dužni da pruže drugi državni organi. Ni upravna inspekcija u sastavu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nadležna za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršioca zakona, ni pravosudni organi nisu imali ni izbliza adekvatan odnos prema činjenici da se zakon masovno krši. Prekršajni postupci pokretani su u broju višestruko manjem od broja realno počinjenih prekršaja, retko i selektivno, a okončavani u najvećem broju slučajeva nastupanjem zastarelosti. Međutim, još važnije je odsustvo nužne i očekivane podrške, koji su procesu unapređenja prava javnosti da zna dužni najviši organi", navodi se u izveštaju Poverenika.

Nezadovoljavajuća zaštita podataka o ličnosti

"Kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, naša zemlja se još uvek objektivno nalazi na samom početku procesa implementacije evropskih standarda u pravni poredak i realni život. Nužno je učiniti taj proces daleko bržim i kvalitetnijim. Još u leto 2010, posle dugog oklevanja, na inicijativu Poverenika, Vlada Srbije je usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali još nije donela Akcioni plan za njeno sprovođenje. Tromesečni rok za donošenje Akcionog plana istekao je pre šest i po godina, ali on još uvek nije donet. Samo se po sebi razume da je usled toga Strategija ostala samo "mrtvo slovo" na papiru, bez bilo kakvih praktičnih efekata; kao i da je, imajući u vidu protek vremena, danas zastarela i da je neophodno doneti novu.

Kada govorimo o pravnom okviru u oblasti zaštite podataka o ličnosti, slobodno možemo konstatovati da je situacija veoma loša ili preciznije alarmantna. Neodgovarajući pravni okvir rezultira brojnim neuređenim ili neadekvatno uređenim pitanjima, što u praksi dalje rezultira brojnim ekscesima, odnosno povredama prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih su neke vrlo velikih dimenzija ili značaja. Sve to imperativno zahteva da se iz korena i u celosti promeni odnos države i društva prema oblasti zaštite podataka o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte.

Karakteristični slučajevi izigravanja prava na zaštitu podataka o ličnosti

- Distribucija Dnevnog biltena događaja MUP, "bodi" kamere Komunalne policije (povodom saznanja da Komunalna policija poseduje tzv. bodi kamere koje komunalni policajci nose na uniformi), kontrolori "utvrđuju identitet" građana u gradskom prevozu - Poverenik je uputio pisma gradonačelniku Beograda i predsedniku Skupštine Beograda, ukazujući da kontrolori ne mogu da utvrđuju identitet, odnosno obrađuju podatke o identitetu građana, kao ni da građani ne treba da im daju te podatke.

Poverenik je upozorio i na nezakonito poligrafsko testiranje zaposlenih, nezakonit video-nadzor, integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) i obradu naročito osetljivih podataka o ličnosti, obradu podataka o ličnosti porodilja na osnovu "potpisanog" pristanka, šifra bolesti (nepotreban podatak za poslodavca), pristup tzv. zadržanim podacima (podacima iz elektronske komunikacije), koji se mogu upotrebiti samo uz odluku suda.

Rodoljub Šabić upozorava i na "uobičajene" zloupotrebe podataka o ličnosti tokom izbornog procesa.

"Veliki broj građana obratio se Povereniku tokom izbornog procesa, a što se redovno ponavlja tokom svakog izbornog procesa, ukazujući na zloupotrebe podataka od strane stranačkih aktivista."

Krivične prijave

Od 2010. do kraja prošle godine Poverenik je podneo 30 krivičnih prijava. Na osnovu tih prijava doneta je jedna osuđujuća presuda, 16 je odbačeno zbog zastarelosti ili primene načela oportuniteta i jedna istraga je obustavljena. Postupak po drugim krivičnim prijavama i dalje nije okončan.

Saradnja sa medijima

O vanpravnim aktivnostima Poverenik navodi međunarodnu i regionalnu saradnju, zatim saradnju sa civilnim sektorom i medijima. "Tokom 2016. godine, kao i prethodnih godina, Poverenik je imao dobru saradnju sa medijima i asocijacijama novinara, kao što su dnevni list Danas, N1, onlajn mediji NUNS, UNS, ANEM, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i još neki drugi mediji. Poverenik je po oceni novinara bio jedan od šest najkomunikativnijih državnih funkcionera i javnih ličnosti u 2016. godini", pokazali su rezultati istraživanja agencije "Pragma".

Bez ikakve reakcije Skupštine

U 2016. godini, drugu godinu zaredom, Narodna skupština, suprotno zakonu i sopstvenom poslovniku, nije razmatrala godišnje izveštaje Poverenika. Štaviše, prvi put za 12 godina postojanja i delovanja institucije Poverenika, čak ni "matični" skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao Poverenikov izveštaj.

Prikaz ukupnih aktivnosti

Kontinuirani rast broja predmeta iz oblasti rada Poverenika od početka njegovog rada zabeležen je i u 2016. godini. Tako je u 2016. godini Poverenik primio u rad 8.237 novih predmeta, od čega se 5.291 predmet odnosio na slobodu pristupa informacijama, 2.464 na zaštitu podataka o ličnosti, a 482 predmeta na obe oblasti delovanja Poverenika. Sa prenetim predmetima iz prethodnog perioda po kojima nije završen postupak (3.864), Poverenik je u radu u 2016. godini imao ukupno 12.101 predmet.

U toku 2016. godine Poverenik je okončao postupak u 8.061 predmetu, od čega 5.135 iz oblasti pristupa informacijama, 2.454 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 472 predmeta koja su se odnosila na obe oblasti. U narednu, 2017. godinu, preneto je 4.040 predmeta po kojima postupak nije završen (3.522 - sloboda pristupa, 500 - zaštita podataka o ličnosti i 18 - obe oblasti delovanja).

Izvor: Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: