Vučiću, ne treba nam tvoja dozvola da protestujemo

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta se može postići građanskim protestima koji su u Srbiji počeli 3. aprila. Sagovornici su bili dvojica učesnika tih protesta - Miran Pogačar iz Studentskog pokreta Novi Sad i Dobrica Veselinović iz inicijative "Ne da(vi)mo Beograd". Bilo je reči o tome kako su protesti počeli, da li su nastali spontano - kako tvrde demonstranti - ili njima rukovode ljudi koji žele da izazovu haos - kako tvrdi vlast, ima li među demonstrantima policajaca u civilu i šta je njihov zadatak, šta znači zahtev za smenom političke elite, zašto se radnici u većoj meri nisu pridružili demonstrantima, veruju li studenti Vučićevoj tvrdnji da je njegova vlada otvorila preko 100.000 novih radnih mesta, kako učesnici protesta reaguju na Vučićevu poruku da oni mogu da šetaju još deset godina - samo da ne prave nasilje, da li se demonstranti boje da će biti na crnoj listi zbog učešća u protestima, dokle će protesti trajati, kao i o tome da li oni mogu da prerastu u politički pokret.

Omer Karabeg: Vi protestuje pod sloganom “protiv diktature“? Vi, znači, mislite da Srbije ide ka diktaturi?

Miran Pogačar: Mi u Novom Sadu protestujemo pod sloganom “protiv diktature i sistema“. Mi, s jedne strane, protestujemo protiv koncentracije moći u rukama jednog čoveka, a s druge - protiv sistema koji je proizveo takve političke opcije i takve ljude.

Dobrica Veselinović: Ljudi su izašli na ulice zato što su nezadovoljni kako se naše društvo i Srbija kao država razvijaju. Očigledno je da postoji velika kriza demokratije i institucija u Srbiji. To jeste borba protiv sistema, ali postoji i mnoštvo drugih razloga od kojih je svaki sam po sebi dovoljan za protest.

Omer Karabeg: Vlast se ubi tražeći organizatore protesta. Režimski tabloidi svaki čas objave neka imena i kažu - taj čovek ili ta grupa stoje iza protesta. Da li su oni počeli spontano? Kako ste, recimo, vi krenuli na proteste?

Miran Pogačar: Negde oko 3. aprila, kada su protesti i počeli, napravljen je event na Facebooku. To je napravio jedan dečko u Beogradu. Drugi su se priključili i izašli na ulice. To nije bilo organizovano, niti je to neko unapred pripremio. Ljudi su hteli da izraze nezadovoljstvo povodom predsedničkih izbora. Dugogodišnje nezadovoljstvo je tinjalo i bilo je pitanje trenutka kada će da bukne. Protesti su, dakle, počeli spontano. Mislim da su i dalje spontani i da nemaju glavne organizatore. Postoje ljudi koji koordiniraju, dolaze sa transparentima, pomažu oko tehničkih stvari, ali ne može se govoriti o organizatorima.

Dobrica Veselinović: Protesti su rezultat samoorganizovanja putem društvenih mreža i raznih internet kanala. Oni su spontano nastali, u to je uključen širok spektar ljudi, svaki učesnik je na neki način u “vođstvu“ protesta i to je, zapravo, njihov veliki plus.

Omer Karabeg: Koliko se da videti, policija se drži daleko od učesnika protesta. Mislite li da među vama ima policajaca u civilu?

Miran Pogačar: To uopšte ne bih dovodio u pitanje. Naravno da među nama ima policajca u civilu i oni su prepoznatljivi. Policajci u uniformama drže se po strani i regulišu saobraćaj. Vlast izbegava konflikte nadajući se da će protesti sami da se ugase.

Omer Karabeg: Premijer i predsednik Vučić kaže da vi svojim protestima želite da menjate narodnu volju. On tvrdi da je na ponovljenim izborima dobio još više glasova nego na redovnim i da je to odgovor građana na vaše proteste.

Miran Pogačar: Mi ne dovodimo u pitanje izborne rezultate. Mi govorimo da je veliki broj građana, koji su dali glas Vučiću, ekonomski ucenjen. Ljudi koji su zaposleni u drzavnim službama i javnim preduzećima moraju da potpišu neki vrstu blanko ostavke koja će biti aktivirana u slučaju da ne glasaju za vladajuću stranku. Dakle, s jedne stane, imamo ucenjene glasače, a s druge ljude koje nemaju mogućnost da dobiju drugačiju informaciju osim one kojima ih svakodnevno bombarduju režimski mediji i koji konstatno pričaju priče o Potemkinovim selima. Izbori nisu glavna stvar na protestima, oni su bili samo okidač i pokretač nezadovoljstva koje već godinama postoji u mojoj generaciji. Kad završimo studije mi možemo da biramo - ili da odemo iz zemlje ili da se učlanimo u vladajuću stranku da bismo dobili posao. Većina mladih ne pristaje na takvu perspektivu. Zato su izašli na ulice.

Dobrica Veselinović: Ne bih rekao da je ovim protestima ugrožena izborna volja. Pre bih rekao da je njima ugrožen status quo koji postoji u našem društvu, a on se ogleda u tome da nema nikakvog dijaloga o važnim pitanjima i da nema nikakvog sučeljavanja mišljenja. Naš politički diskurs je u velikoj krizi, a posledica je sve veća koncentracija moći u rukama jednog čoveka.

Omer Karabeg: Pojedini analitičari kažu da su vaši zahtevi nedefinisani i nerealni. Pri tome posebno misle na onaj zahtev da treba smeniti političku elitu. Šta taj zahtev podrazumeva?

Miran Pogačar: U suštini tog zahteva je lustracija. Taj se zahtev mora postaviti, iako verovatno ne može da bude ispunjen. Postoji sloj ljudi, nazovimo ga političkom elitom, koji su već dugi niz godina, možemo reći decenija, na vrhu u političkom i ekonomskom smislu. Oni rukovode ovom zemljom, osiromašuju ovo društvo - i to više ne može da se trpi. Traženje njihove smene je pre svega moralni čin. Iako u ovom trenutku to nije moguće - to ne znači da neće biti u narednim godinama. To pitanje se moralo pokrenuti.

Omer Karabeg: Zašto se tako malo radnika pridružilo protestima? Evo, Studentski pokret iz Novog sada je odlučio da da podršku radnicima pošte koji su štrajkovali. Studenti su došli pred poštu, a poštanski radnici nisu ni izašli iz zgrade.

Miran Pogačar: Žao mi je što ti ljudi nisu izašli, mada sam nezvanično saznao da su tog jutra ti radnici bili upozoreni da ni u kom slučaju ne izlaze iz zgrade, jer ako izađu - sledi otkaz. To je ono što sam rekao. Većina ljudi koji su zaposleni u javnim službama je ucenjena i bilo kakva kritika vlasti, bilo kakvo javno istupanje dovodi do otkaza.

Omer Karabeg: Vi ste pozvali i profesore da vam se priduže. Kakav je bio odziv?

Miran Pogačar: Koliko znam, profesori sa Filozoskog fakulteta u Nišu podržali su studente. Što se tiče Novog Sada, među ljudima koji su protestovali bilo je i profesora, ali ne može se govoriti o tome da su profesori zvanično podržali proteste. Oni su došli na protest kao pojedinci.

Dobrica Veselinović: Činjenica je da se malo profesora pridružilo studentima, ali isto tako je i činjenica da se mali broj profesora pobunio protiv lažnih doktorata političara. Mislim da je i Univerzitet u velikoj krizi. Sedeći u udobnim foteljama profesori su izgubili kritičku oštricu koja bi zapravo trebalo da bude osnov njihovog javnog delovanja. I oni su ucenjeni beneficijama koje podrazumevaju da budete mirni, da ćutite, da se ne konfrontirate i da pustite da vlast radi šta hoće.

Omer Karabeg: Mladi izlaze na ulice zato što nemaju perspektivu, zato što - kada završe fakuletet ili neku drugu školu - ne mogu da se zaposle. Vučić, međutim, tvrdi da je njegova vlada otvorila više od 100.000 radnih mesta.

Miran Pogačar: Ne znam šta bih drugo - osim da se tome nasmejem. Meni je zanimljivo kako se ta statistika vodi. Ako ste radili jedan dan u mesecu, oni računaju da ste zaposleni. Ako se tri meseca ne prijavite na biro za zapošljavanje, onda se više ne računate kao nezaposlen. I sve tako. Većina mladih ljudi koje znam radi povremene poslove. Ljudi sa fakultetskim diplomama rade u kafićima i buticima. Rade na internetu, daju časove. Da biste dobili pripravnički posao potrebne su vam žestoke veze. Pri tome radite za 16.000 dinara mesečno. Znači, morate da se dobro potrudite da biste bili eksploatisani. Mnogi mladi odlaze u SAD ili Kanadu, rade i po dva-tri posla da bi nešto zaradili i vratili se kući da bar nekoliko meseci normalno žive. Zašto ti ljudi odlaze ako ovde ima posla? Zašto smo mi prvaci sveta u odlivu mozgova? Sve to protivreči pričama o desetinama hiljada novih radnih mesta.

Dobrica Veselinović: Ne verujem u tu priču i mislim da je nedostatak ozbiljnijih statističkih i svakih drugih analiza pogodno tle za manipulisanje javnim mnjenjem i plasiranje lažnih informacija. S obzirom da kontrolišu medije premijer, gradonačelnik Beograda i svi ti ljudi koji su na takvim pozicijama mogu da pričaju šta god žele, jer niko ne proverava istinitost toga što oni pričaju. Oni sve kontrolišu - od toga koji će im novinari doći na konferenciju za štampu, kakva će im pitanja biti postavljena - do toga šta će biti objavljeno. Govorili su da će u Beograd na vodi biti uloženo tri i po milijarde dolara i da će biti otvoreno 200.000 novih radnih mesta. Govore da je Srbija prva u svemu misleći da će sto puta izgovorena laž postati istina. Ali mislim da to ljudi vide i da na to ne nasedaju.

Omer Karabeg: Mirane, vi uskoro završavate studije. Bojite li se da zbog učešća u protestima nećete moći da dobijete posao?

Miran Pogačar: Ne znam da li mogu da se nadam bilo kakvom zaposlenju. Činjenica je da posao može da se dobije ili preko veze ili preko članske knjižice vladajuće stranke. To su glavni putevi da se dobije neko zaposlenje. Sve drugo su slabo plaćeni privremeni poslovi koji su jedva dovoljni za preživljavanje. Ovi protesti su borba za neki normalan život, da čovek može da osnuje porodicu, školuje decu, da se leči, da ima krov nad glavom. Ne izlazimo mi na ulice zato što to volimo, nego zato što ne možemo da podnesemo nedostatak perspektive. Hoćemo da izrazimo svoje nezadovoljstvo. Niko od nas ne očekuje da nam nešto padne sa neba, hoćemo da se borimo, da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke. To je jedini put kako možemo stići do boljeg života.

Omer Karabeg: Da li su učesnici protesta protiv Beograda na vodi i nasilja u Savamali osetili neke posledice?

Dobrica Veselinović: Da. To se često dešavalo. U početku vas uveravaju da ne bi trebalo da idete na proteste, a ako ih ne poslušate, onda snosite posledice. Javljali su nam se ljudi koji rade u državnim preduzećima i ustanovama i pričali nam da su na poslu imali problema zato što su učestvovali na protestima.

Omer Karabeg: Vučić poručuje demonstrantima da mogu, ako hoće, da šetaju još deset godina. On još kaže i ovo: “Dozvolili smo im da protestuju“. Da li ste od njega tražili dozvolu?

Miran Pogačar: Naravno da nismo i apsurdno je što premijer i predsednik kaže da on nama dozvoljava da protestujemo. On sebe stavlja iznad zakona. On sebi daje pravo da odlučuje ko može i ko ne može da protestuje. On nam poručuje da od njega zavisi da li ćemo da koristimo osnovna ljudska prava koja nam ustav garantuje. To je stvar njegove dobre volje. Da li će neko imati pravo da protestuje ne može biti stvar ničije dobre volje. Kad je rekao da možemo da šetamo još deset godina, on je još i dodao da će policija reagovati ukoliko bude nekih incidenata. On najpre kaže nešto navodno demokratski, a onda odmah pripreti. To samo govori o njemu i o ovoj vlasti.

Dobrica Veselinović: Kad Vučić kaže da možemo da šetamo još deset godina, to znači da on računa da će dobiti još jedan petogodišnji mandat i vladati još deset godina. A što se tiče poruke o nasilju, mislim da ona nije upućena onima koji protestuju, nego ljudima iz struktura, koje on kontroliše. Oni bi trebalo da naprave neki incident koji će baciti loše svetlo na proteste.

Omer Karabeg: Da li razmišljate o tome šta posle? Kako da energija koja je ispoljena na protestima dovede do promena. Imali smo dosta primera i u inostranstvu i u susedstvu da su se protesti ugasili i da nisu doneli nikakvog rezultata. Rezultata je bilo najviše u Španiji gde je iz građanskih protesta nastao pokret Podemos koji je danas jedna od najjačih političkih snaga u toj zemlji.

Dobrica Veselinović: Mislim da su ovi protesti, kao i oni koje je organizovala inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd", začetak jednog novog političkog pokreta koji tek treba da bude artikulisan. Mislim da bi u narednim mesecima trebalo da se okupe različiti akteri progresivnog strujanja i da promisle kakva bi politička alternativa mogla da se ponudi. Izbori za skupštinu grada Beograda trebalo bi da se održe u aprilu 2018. godine i to može da bude dobar okidač za artikulisanje novih politika i ulazak u političku arenu.

Miran Pogačar: Ja bih istakao da se već sada može reći da su protesti imali uspeha. Ljudi su napokon izašli na ulice, pokrenuta su pitanja koja decenijama nisu bila na dnevnom redu, izvršen je pritisak na vlast. Ovo je novi vid politike u Srbiji. Građani osećaju izvestan otpor prema političkim strankama. Zato je potreban drugačiji vid političke artikulacije koji će omogućiti da se što širi krug ljudi uključi u politiku. Videćemo šta će biti, da li će biti nekog pokreta, kako će izgledati nova politička artikulacija, da li će se raditi o parlamentarnim vidovima političke borbe ili o nekim drugim. Mislim da je politička borba tek počela.

Omer Karabeg: Poslednjih dana na protestima je bilo manje ljudi. Da li su se građani umorili? Dokle će trajati protesti?

Miran Pogačar: Činjenica da je na protestima ima manje ljudi. Rekao bih, međutim, da kad je reč o Novom Sadu ovde postoji kritična masa od sedamsto do hiljadu ljudi koji uvek dolaze na protest i koji hoće da se angažuju. Oni neće da odustanu, za njih je borba tek počela. Ne da se nadam, nego sam siguran da će protesti potrajati i da će ih biti još. U kojoj meri i koliko - videćemo.

Dobrica Veselinović: Zavisi šta smatrate da je protest. Da li je to samo izlazak na ulice ili su to i različite akcije kojima se prkosi vlasti? Ako proteste posmatramo šire, kao što to ja činim, mislim da će oni još dosta dugo trajati. Protesti pokazuju da postoji jezgro mladih ljudi koji razmišljaju drugačije, koji će otvarati nove teme i širiti polje svog delovanja. A dokle će trajati ovi sadašnji protesti na ulicama - ne znam. Mislim da to zapravo niko ne zna. Ovih dvadesetak dana, koliko su protesti trajali, suviše je kratak period da bismo na osnovu njega mogli da donesemo pouzdan zaključak.

Izvor: Radio Slobona Evropa

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: