Vučiću, organizatoru

Hteo bih da današnjom kolumnom gospodaru Vučiću skrenem pažnju da je - bar za domaću javnost - i sam podlegao opsenama vlastite propagandne mašinerije, koja srpski narod i senat danima ubeđuje da su protestujući mladići i devojke "izdajnici", "plaćenici Zapada", "produžena ruka snaga poraženih na prezidencijalnim "izborima" - i proče budalaštine iz mračne radionice DJ Vučićevića i Pinkovog trusta pohovanih malih mozgova.

Gospodar Vučić će se, pretpostavljam, najpre prijatno iznenaditi kad pročita - ili kad mu dežurni seiz prepriča kolumnu - da se moja malenkost u potpunosti slaže sa SNS-om i DJV-om u "oceni" da protesti srpske omladine uopšte nisu spontani i da zaista imaju organizatora "iz senke", ali će se zdravo uzibretiti kada mu se prenese da moja malenkost smatra da je organizator protesta - ma koliko mu oni nemili bili - lično on, Aleksandar Vučić.

Da bih bar donekle pojasnio ovu senzacionalnu teoriju zavere, podsetiću vas na - u Famoznom često citiranog - Pola Virilioa i njegovu teoriju koja otprilike kaže da kad izmisliš (i napraviš) neku tehničku skalameriju koja ti donosi korist - avion ili železnicu, recimo - istovremeno si - a da to nisi ni sanjao, kamoli nameravao - izmislio i avionske i železničke nesreće.

Slično se događa i u tehnologiji vlasti. Ako neki ambiciozni dilber - u našem slučaju Vučić - naumi da hiperorganizacijom i turbopropagandom ostvari neki politički cilj, u tom naumu ponajčešće i uspe, ali istovremeno (i neizbežno) "organizuje" i pojave koje mu nisu po volji, a koje ponekad - pu, pu, daleko bilo - odnesu više žrtava nego avionske i železničke nesreće.

Otuda su "nespontani" postizborni omladinski protesti pojava neizbežno, takoreći po sili fizičkih zakona prouzrokovana dirigovanom nespontanošću psihodelične, na momente i psihotične, predizborne kampanje. Vučić bi - kad bi hteo, mada sumnjam da hoće - iz tekućih protesta mogao da izvuče nekoliko dušekorisnih i društvenopoleznih pouka, na prvom mestu pouku da je svaki pokušaj uspostavljanja apsolutne kontrole nad realnošću zalaženje u domen Božijih ingerencija i da svi takvi pokušaji po pravilu loše završavaju.

Ali za razliku od Miloševića, Vučić uspeva da - bar pred javnošću - kontroliše nervozu i nelagodu izazvanu uličnom bujicom nezadovoljnika koji ne samo da izmiču njegovoj kontroli, nego pokazuju neskrivenu nameru da mu vide leđa. Izgleda, štaviše, da je čak malčice "spustio loptu" i da se nešto ređe pojavljuje u javnosti, mada ja zbog sve učestalijeg negledanja televizora baš i nisam kompetentan da to ustvrdim, iako ostajem pri tvrdnji da je Vučić pravi organizator protesta i da je, štaviše - osim što ih je (nenamerno) organizovao - "protestantima" smislio i parolu. Jer da u onom pivničkom spotu nije pustio ono "Vučiću, pederu", ne bi sada slušao "Vučiću, Šrederu".

Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas 

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: