Zulu-demokratija

Razvoj postizbornih događaja naveo me je da početak mini-serijala o štetnosti srpskog populizma i istoricizma na srpsku istoriju i život odložim za sutra, a da današnju kolumnu posvetim smatranjima na temu (bes)karakterologije ovdašnjih političara.

Krenimo redom. Ako je verovati mojoj omiljenoj žutari, Blicu, Toma Nikolić je - nakon što je stisnuo muda i Vučiću čestitao pobedu - blagoizjavio da se "više neće vraćati u SNS", što mene lično nimalo nije potreslo - a sumnjam da će se i SNS nešto naročito potresti - ali što razotkriva staru ovdašnju, političarsku boljku koju bismo mogli nazvati "ako nisam glavni, onda više neću da se igram" od koje ne boluje samo bivši džumhurbaškan - daleko od toga - nije li, recimo, i Koštunica - kad mu je stranka spala ispod cenzusa - sav uvređen digao ruku od DSS-a i politike i nije li sijaset demokratskih stranaka nastalo tako što ovaj ili onaj dilber nije mogao podneti da ne bude predsednik.

Sledi slučaj Vuka Jeremića, koji je nakon izbornog fijaska srpskom narodu i senatu obznanio da "u Srbiji nema demokratije", ali je odmah potom srpski narod i senat utešio obećanjem da će uprkos svemu ostati u Srbiji i nastaviti borbu za slobodu, pa šta košta da košta (nas, ne njega, prim. a.).

Istom zgodom Vuko je izjavio da će Vučić vladati legalno - iako, šio mi ga Đura, ne i legitimno - i da će sva moć i sve poluge vlasti biti u njegovim rukama, u šta uopšte ne sumnjam, ali se pitam šta će to Vučić raditi kao predsednik što - istina sa više stila i uz mnogo manje buke i besa - vaktile nije radio njegov mentor, JexS, kome je, dok nije pukla tikva, Jeremić svojski sasluživao i populizmom popločavao široki put kojim je Vučić - kao vičniji u toj materiji - došao na vlast.

Držim da je pravo vreme da na velika vrata u političku teoriju uvedem termin Zulu-demokratija. Možda se pitate - a možda i naslućujete - kakva je to demokratija. Vrlo je, naime, slična Zulu-logici (i etici), što će reći - demokratija, to je kada smo mi na vlasti, a kada mi nismo na vlasti, to je tiranija. I šta da vam pričam. Već gotovo trideset godina jedna "demokratija" smenjuje "tiraniju", a dojučerašnje "poštenjačine" prekonoć postaju "lopuže" i tako će to ići sve dok jednoga dana (koji ne mora biti daleko) Rogonji ne pukne film i - nakon što inspirisan idejom Čede Antića o ukidanju Vojvodine - ne ukine Srbiju.


Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: