Ako hoćeš posao - javi se Izetbegoviću i Vučiću

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto u Srbiji i Bosni i Hercegovini moraš biti član vladajuće partije ako hoćeš da se zaposliš. Sagovornici su bili Emir Suljagić, predsednik Političkog saveta Građanskog saveza Bosne i Hercegovine, i Dragan Dobrašinović, koordinator Koalicije za nadzor javnih finansija u Srbiji koja okuplja 12 nevladinih organizacija.

Bilo je reči o tome kako vladajuće stranke u Srbiji i Bosni i Hercegovini postavljaju svoje ljude na čelo javnih preduzeća, o sudskim procesima protiv funkcionera iz najužeg vrha SDA koji su optuženi za nelegalno zapošljavanje, kako je Građanski savez pozvao nezaposlene u Bosni i Hercegovini da svoje molbe za posao šalju Bakiru Izetbegoviću, zašto članstvo u vladajućim strankama u Srbiji i Bosni i Hercegovini donosi više privilegija nego članstvo u Savezu komunista u bivšoj Jugoslaviji, kako se partijskim zapošljavanjem obezbeđuju glasovi na izborima, kolika je materijalna šteta od partijskog zapošljavanja i kakva je perspektiva društava u kojima je partijska knjižica važnija od diplome.

Omer Karabeg: Koliko je partijsko zapošljavanje rašireno u Bosni i Hercegovini? U kojoj meri je članstvo u vladajućoj stranci uslov da se dobije posao?

Emir Suljagić: Mislim da stranačko zapošljavanje u BiH ima razmjere epidemije. U ovom trenutku je skoro nemoguće dobiti posao ukoliko niste član neke od vladajućih stanaka. To važi za sva mjesta - od portira i vozača do vodećih državnih službenika.

Dragan Dobrašinović: Tako je i u Srbiji. Ovde je veliki problem i to što se na čelo javnih preduzeća postavljaju provereni partijski kadrovi koji su uglavnom nestručni i nekompetentni. Partijskog zapošljavanja ima i u privatnim firmama. Reč je o firmama iz inostranstva kojima vlada daje subvencije da bi ovde otvorile svoje pogone. Prave se razni aranžmani sa menadžmentima tih firmi koji uključuju i zapošljavanje članova vladajuće stranke.

Omer Karabeg: Znači, kada se sklapa aranžman o dolasku neke strane firme u Srbiju, jedan od uslova koji postavlja vlada je i zapošljavanje ljudi koje im pošalje vladajuća stranka?

Dragan Dobrašinović: Naravno. To ne radi vlada, već lokalna vlast - lokalni partijski odbori. Dakle, napravi se aranžman, strana firma dobije pet do deset hiljada evra po zaposlenom, a pošto je uglavnom reč o fizičkim poslovima za koje ljude nije teško obučiti, njima je svejedno koga će zaposliti. Oni pristaju na uslov da zaposle one koje im pošalje lokalna vlast, pa tako vladajuća stranka dobija nove glasače.

Omer Karabeg: U Bosni i Hercegovini su na vlasti tri nacionalne stanke. U Republici Srpskoj Savez nezavisnih socijademokrata, a u Federaciji Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica. U Republici Srpskoj sve državne službe i javna preduzeća kontroliše Savez nezavisnih socijaldemokrata i u njima zapošljava svoje članove. Kako je to u Federaciji BiH? Da li su Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica podelile javna preduzeća, pa svako u njima zapošljava svoje ljude?

Emir Suljagić: Upravo tako. Jedna od prvih stvari koje su HDZ i SDA uradili kada su formirali koalicionu vladu bila je da po takozvanim nacionalnim i stranačkim kvotama podijele upravljačke strukture u Elektroprivredi, Telekomu, pošti i tako dalje. Imenovanje rukovodećih ljudi u tim preduzećima ne vrše njihovi upravni odbori, već kadrovske komisije u vladajućim strankama. Možete misliti kakvi ljudi dolaze na čelo tih preduzeća.

Omer Karabeg: Da li u Srbiji sva javna preduzeća kontroliše Vučićeva Srpska napredna stanka ili je deo prepustila koalicionim partnerima?

Dragan Dobrašinović: Deo je prepušten koalicionim partnerima. Izvršena je podela partijskog plena ne samo u javnim preduzećima nego i u ministarstvima i organima uprave.

Vrh SDA na sudu

Omer Karabeg: U Bosni i Hercegovini u toku su sudski procesi protiv političara iz najužeg vrha SDA koji su optuženi da su zapošljavali ljude u Elektroprivredi i za to primali mito. Da li je to početak borbe protiv nelegalnog zapošljavanja?

Emir Suljagić: Vidjećemo koliki će biti domet ovog procesa. Međutim, suđenje generalnom sekretaru i dvojici potpredsjednika SDA ima i širi kontekst. Nedavno je objavljen dokument Elektroprivrede koji ukazaje na to da je vrlo vjerovatno i gospodin Bakir Izetbegović učestvovao u tome. Naime, u tom dokumentu se navodi da je jedno zapošljavanje u Elektroprivredi obavljeno, citiram, “na osnovu preporuke iz Predsjedništva BiH i Ministarstva za boračka pitanja Federacije BiH“. Vidjećemo da li će Tužilaštvo Kantona Sarajevo, koje vodi taj postupak, biti u stanju da proširi istragu i optuži i druge ljude za koje postoje vrlo ozbiljne indicije da su učestvovali u tome - bez obzira na to koji posao rade i kako se zovu.

Omer Karabeg: Da li je u Srbiji neki funkcioner bio uhapšen zbog nelegalnog zapošljavanja?

Dragan Dobrašinović: Koliko znam - nije. Kod nas tužilaštvo odbija da se bavi i mnogo težim krivičnim delima sa elementima zloupotrebe službenog položaja i korupcije. Partijsko zapošljavanje im je na poslednjem mestu.

Omer Karabeg: Vladajuće stranke stalno javno obećavaju da će prekinuti sa partijskim zapošljavanjem, a rade suprotno. Ovih dana je Skupština Tuzlanskog kantona usvojila zakon po kome na konkursu za državnu službu ne mora biti primljen najbolji kandidat nego onaj koga sa liste kandidata izabere rukovodilac. I to je ubačeno upravo na zahtev vladajuće Stranke demokratske akcije.

Emir Suljagić: Gospodin Izetbegović je 2014. godine obećao građanima 100.000 radnih mjesta. Od toga nije bilo ništa, ali je od tada do danas najmanje 50.000 mladih, kvalifikovanih ljudi napustilo Bosnu i Hercegovinu i otišlo da radi u Njemačku, Austriji i druge zemlje. Pošto će 2018. godine biti parlamentarni izbori, vjerujem da ćemo u narednih godinu i po dana svjedočiti masovnom ataku na budžet da bi se zaposlili članovi SDA, jer to je jedini način na koji ova stranka može doći do glasača.

Partijska knjižica važnija od diplome

Omer Karabeg: Da da li je u Srbiji bilo pokušaja da se ograniči partijsko zapošljavanje u državnim službama i javnim preduzećima?

Dragan Dobrašinović: Bilo je nekih pokušaja, ali oni su pre svega bili deklarativni. Vlast je želela da stvori utisak da radi na smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru koji finansijski teško opterećuje državu. Međutim, to se nije desilo. Ali pored ekonomskog tu postoji i problem moralne prirode. Partijsko zapošljavanje nanosi ogromnu moralnu štetu. Uvode se nova pravila igre, znanje i stručnost nisu više kriterijumi za obavljanje poslova u državnoj službi - već podobnost i partijska pripadnost. Gradi se naopaka infrastruktura nestručnih i neposobnih koja teško pogađa društvo.

Emir Suljagić: Slažem se da je dugoročno najveća šteta - ona moralna. Djeca dobijaju poruku da je u redu lagati, krasti i pljačkati. Našoj djeci ostavljamo jako toksično nasljeđe.

Pošalji molbu Izetbegoviću

Omer Karabeg: Gospodine Suljagiću, vaša stranka - Građanski savez - ovih dana pokrenula je jednu zanimljivu akciju: pozvali ste sve koji traže posao da vam pošalju svoje biografije kako biste ih prosledili Bakiru Izetbegoviću, predsedniku Stranke demokratske akcije i članu Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Emir Suljagić: Mi smo tu akciju počeli 1. maja i još uvijek sakupljamo biografije. Zašto to radimo? Maloprije sam rekao da se je pojavio dokument iz koga se vidi da se jedan čovjek zaposlio u Elektroprivredi bez konkursa, mimo svake zakonske procedure - samo na preopruku, odnosno intervenciju gospodina Izetbegovića. U jednom drugom dokumentu se navodi da je to zapošljavanje obavljeno po ustaljenoj proceduri. Mi smo onda pomislili - ako je to ustaljena procedura za članove SDA zašto ne bi bila i za sve građane Bosne i Hercegovine. Zbog toga smo pozvali građane da nam šalju svoje molbe i biografije da bismo ih proslijedili gospodinu Izetbegoviću.

Omer Karabeg: Koliko je do sada stiglo molbi?

Emir Suljagić: Mi smo postavili štand ispred zgrade Predsjedništva BiH i već prvog dana nam je stiglo stotinjak molbi. Šalju ih i e-mailom i preko Facebooka. Odziv je veliki i mislim da smo ovim simboličkim činom uspjeli da ukažemo na jednu veliku društvenu nepravdu.

Omer Karabeg: Gospodine Dobrašinoviću, da li mislite da bi se takav spisak molbi za zapošljavanje mogao poslati i Aleksandru Vučiću? Akademik Dušan Teodorović rekao je u prošloj emisiji Mosta da Vučić verovatno utiče i na izbor glavne sestre na nekoj klinici.

Glava hobotnice

Dragan Dobrašinović: Ne utiče baš Vučić, ali sigurno utiču njegovi lokalni poverenici i predsednici partijskih odbora. U simboličkom smislu, naravno, utiče i Vučić kao glava hobotnice koja je pustila pipke u javnom, a delimično i u privatnom sektoru.

Omer Karabeg: Kako je sa privatnim firmama u BiH? Da li i tamo vladajuće partije zapošljavaju svoje članove?

Emir Suljagić: Naravno. Ne možete otvoriti supermarket u bilo kom gradu, a da prije toga ne konsultujete predsjednika opštine ili predsjednika opštinskog odbora neke od vladajućih nacionalnih stranaka, a on će vam jasno staviti do znanja koga trebate zaposliti u svojoj firmi. Naravno da postoji simbioza između poslovnih ljudi i vlasti. U Bosni i Hercegovini nema biznisa bez budžeta i jako mnogo poslovnih ljudi je upućeno na budžet i javne nabavke. Privatne firme pobjeđuju na tenderima i dobijaju velike poslove isključivo preko svojih stranačkih veza. Zna se ko koga finansira i koje se poslovne elite oslanjaju na političke elite.

Omer Karabeg: Izgleda da je partijsko zapošljavanje u Srbiji postalo toliko uobičajena stvar da je nedavno jedan predavač u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u okviru obuke za traženje posla, savetovao učesnike tog kursa da se učlane u stranku, ako hoće da dobiju posao.

Dragan Dobrašinović: To je vrlo praktičan i koristan savet za one koji traže posao. Naravno da je to naopako i pogrešno, ali stvarnost je takva i čovek ih nije slagao. Međutim, pored partijskog zapošljavanja u Srbiji imamo i partijska imenovanja. Nedavno je za v.d. direktora javnog preduzeća Koridori Srbije vlada imenovala Zorana Babića, bivšeg narodnog poslanika i visokog funkcionera Srpske napredne stranke. To je urađeno u toku trajanja konkursa za izbor direktora tog javnog preduzeća na koji se javilo nekoliko desetina ljudi. Tim imenovanjem jasno im je stavljeno do znanja ko će biti izabran. Čemu onda farsa od konkursa, kad vlada otvoreno saopštava ko je njen čovek? Ako je tako postavljen direktor tog preduzeća, onda je jasno koji je kriterijum za zapošljavanje ostalih.

Kupovina glasača

Omer Karabeg: Gospodine Suljagiću, malopre ste rekli da u Bosni i Hercegovini stranačke kadrovske komisije postavljaju ljude na direktorska mesta u velikim javnim preduzećima. Znači, konkursi se uopšte ne raspisuju?

Emir Suljagić: Raspišu se konkursi, oni ispune formalne uslove, ali svaka stranka odlučuje ko će upravljati njenim komadom ekonomskih resursa Bosne i Hercegovine. Od samog početka se zna ko će biti direktor kog javnog preduzeća. Oni to unaprijed kažu. Uopšte ne kriju. Pri tome, sva ta preduzeća su još uvijek u državnom vlasništvu. Oni to neće da privatizuju i zato se ovdje ne može govoriti o ekonomskoj liberalizaciji. Ovo mnogo više liči na državni kapitalizam.

Omer Karabeg: Očigledno je da se partijskim zapošljavanjem kupuju glasači. Oni kojima su Milorad Dodik, Bakir Izetbegović i Dragan Čović obezbedili posao uvek će za njih glasati, jer tako čuvaju svoje radno mesto.

Emir Suljagić: To se u političkoj teoriji zove klijentelizam i on je karakterističan za sve postjugoslovenske države, možda sa izuzetkom Slovenije. Jedina svrha stranačkog zapošljavanja je ostajanje na vlasti i dalja eksploatacija zajedničkih javnih dobara u lične i stranačke svrhe.

Dragan Dobrašinović: To nije jedini, ali je glavni motiv. Ima tu još jedna stvar. U onoj bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji ponekad ste morali da date mito da biste dobili posao. Morali ste da date tri ili pet hiljada maraka nekom direktoru ili šefu da bi vas zaposlio. Sada imamo drugačiju situaciju. Vlast praktično podmićuje građane zapošljavajući ih u javnom sektoru. Naravno, lako je podmićivati tuđim parama - parama poreskih obveznika. Njih to ništa ne košta, a dobijaju lojalne glasače i šire svoju stranačku infrastrukturu.

Kako je to bilo u Jugoslaviji

Omer Karabeg: Kad je pomenuta bivša Jugoslavija, palo mi je na pamet jedno poređenje. Sadašnje nacionalne stranke u BiH, koje su desničarske i veliki kritičari socijalističkog sistema bivše Jugoslavije, stalno govore kako čovek koji nije bio član Saveza kominista nije mogao da napreduje, a oni sada rade isto. Sada je opet najvažnija partijska knjižica.

Emir Suljagić: Ovo što oni rade zapravo je mnogo gore jer, čak i ako je bilo tako, jugoslovenski i bosanskohercegovački komunisti su vjerovali u nešto, a kod ovih današnjih radi se samo o tome koliko je novca prešlo iz ruke u ruku. Nemojte da se lažemo, ovde se sve svodi na korupciju i lopovluk.

Dragan Dobrašinović: U bivšoj zajedničkoj državi partijska pripadnost bila je važna za rukovodeća mesta, dok su ostali primani po raznim kriterijumima - u velikoj meri i po kriterijumu stručnosti i znanja. Bilo je vrlo teško postati direktor ukoliko niste bili član Saveza komunista, ali veliki broj ljudi koji je radio u preduzećima, fabrikama i u javnom sektoru nisu bili partijski kadrovi. Danas i obični radnici i niži službenici - svi živi - moraju da budu članovi vladajuće stranke. To bitno razlikuje sadašnje postujugoslovenske države od SFRJ.

Cena partijskog zapošljavanja

Omer Karabeg: Partijsko zapošljavanje nanosi ogromnu štetu društvu, jer posao ne dobijaju najbolji već oni koji su često nesposobni, ali imaju partijsku knjižicu. U Srbiji je, koliko znam, bilo raznih pokušaja da se izračuna šteta koju prouzrokuje partijsko zapošljavanje. Recimo, lider opozicione stranke Dosta je bilo Saša Radulović kaže da partijsko zapošljavanje košta Srbiju milijardu dolara godišnje, a neki drugi su opet izračunali da je šteta šest posto bruto nacionalnog dohotka.

Dragan Dobrašinović: Ne znam na osnovu čega su oni to izračunali, ali mogla bi se izvesti dosta precizna računica. Šteta nastaje zbog toga što rade ljudi koji su nestručni i nekompetentni, ali je još veća šteta od onog ogromnog broja ljudi koji su zaposleni bez ikakve potrebe. Oni primaju plate, a nemaju šta da rade, nemaju čak ni gde da sednu. Kada dođete u neku opštinsku kancelariju, imate utisak da ste na Vudstoku ili Vembliju u vreme onih velikih koncerata kada nema gde ni igla da padne. Ti ljudi se vrte, ne znaju šta će sa sobom, jednostavno nemaju šta da rade. To izgleda jako ružno. Kada čovek dođe u opštinu da završi neki posao, vidi masu ljudi koji haotično tumaraju po hodnicima i kancelarijama. A najveća je moralna šteta - ona o kojoj smo već govorili. Mladima se šalje poruka da je partijska knjižica najvažnija, da je važnija od svake diplome i od svakog znanja i stručnosti.

Omer Karabeg: Da li je bilo pokušaja da se u Bosni i Hercegovini izračuna šteta od partijskog zapošljavanja?

Emir Suljagić: Koliko znam - nije, ali htio bih da skrenem pažnju na štetu koju trpi najproduktivniji dio privrede BiH - mala i srednja preduzeća. Velika državna preduzeća služe za uhljebljenje stranačkog članstva, a teret izdržavanja socijalne države prebačen je na male i srednje firme, znači - na leđa privatnika. Imam utisak da je tako i u Srbiji i svugdje gdje velika javna preduzeća nisu privatizovana.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: