Banke nezakonito uzele više od 60 miliona evra od građana

"Naknada za puštanje kredita u tečaj", "obrada kreditnog zahteva" ili "mesečna naknada za praćenje kredita" su samo neki od naziva za nelegalno naplaćivanje novca od građana.

Do pre nekoliko dana nikome nije padalo na pamet da bi ove provizije mogle biti nezakonite, ali ih je Viši sud u Somboru u drugostepenoj, dakle pravosnažnoj presudi, takvim proglasio i naložio banci da klijentu vrati novac naplaćen za proviziju, uvećan za zateznu kamatu.

Ukoliko bi građani masovno počeli sa tužbama protiv banaka za nadoknadu ovako naplaćenih provizija, bankarski sektor bi se mogao naći u ozbiljnim problemima, jer skoro svi krediti, bilo u dinarima ili devizama, gotovinski ili stambeni nose sa sobom neku proviziju.

Pregledom ponuda kredita banaka provizije za obradu kredita se kreću na nivou od 0,5 do čak tri odsto vrednosti kredita. Uglavnom se ta naknada naplaćuje tako što banka za taj iznos odbije glavnicu kredita, a kasnije naplaćuje kamatu na ceo iznos. Ima i onih banaka koje navodno ne naplaćuju obradu kredita, ali zato naplaćuju mesečno održavanje. Na kraju, ima banaka koje naplaćuju i jedno i drugo.

Kod kratkoročnih gotovinskih kredita manjeg iznosa manji je i iznos provizije, mada je njeno učešće u efektivnoj kamatnoj stopi značajno. S druge strane, kod dugoročnih stambenih kredita provizija od dva odsto je čak 1.000 evra, ako se radi o kreditu od recimo 50.000 evra.

Ovo je prema objašnjenju Denisa Perinčića, predsednika Republičke unije potrošača, neosnovano bogaćenje za koje bi svako kome je to uz kredit naplaćeno u poslednjih deset godina, koliko je rok zastarevanja, mogao da tuži banku.

"Naknada za obradu kredita je tipična zloupotreba jače strane u ugovoru. To je bankarski posao koji bi banka svakako morala da uradi. Dokaz za to je da se i onima kojima nije odobren kredit takođe uradi obrada, ali im se to ne naplati, dok su oni kojima je kredit odobren kažnjeni provizijom", objašnjava Perinčić, dodajući da je ovo posledica tolerisanja takvog ponašanja od strane Narodne banke Srbije.

Predsednik udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva Dejan Gavrilović ističe da će pozvati svoje klijente da podnesu tužbe protiv banaka.

"Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima ne sme da naplaćuje ništa osim kamate. Ni to što su banke navele efektivnu kamatnu stopu u kojoj je sadržana naknada ne znači ništa, jer je to veštačka veličina, napravljena samo da informiše, dok je ono što banka stvarno naplaćuje nominalna kamatna stopa", kaže Gavrilović uz napomenu da ne očekuje od NBS da nešto uradi pošto ona "već godinama štiti banke".

Kako ocenjuje Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukoliko bi sudovi prihvatili ovakvo stanovište banke bi bile pre bankrotom jer naknade čine veliki deo prihoda. Na primer, u 2016. godini neto prihodi od naknada i provizija, svih, a ne samo onih na obradu kredita, bili su drugi po veličini prihodi banaka iza prihoda od kamata. I dok se prihodi od kamata iz godine u godinu smanjuju, recimo u 2016. su iznosili milijardu evra i bili za 70 miliona evra manji nego u 2015, prihodi od naknada su neto iznosili 286,5 miliona evra i bili tek oko tri miliona evra manji nego u 2015. godini.

Ako uzmemo da je prema podacima Udruženja banaka Srbije na kraju marta ove godine stanovništvu plasirano 819,8 milijardi dinara kredita i optimistički pretpostavimo da je provizija za obradu kredita u proseku svega jedan odsto, to znači da bi građani od banaka mogli da potražuju više od 66 miliona evra i to bez zateznih kamata i eventualnih sudskih troškova, koji sudeći bar prema primeru iz Sombora prevazilaze naplaćene provizije. Dejan Gavrilović iz Efektive ne očekuje da banke dobrovoljno vrate novac, jer će kao i u slučaju nezakonitog povećanja kamata ići na kartu da će se mali broj klijenata javiti sa zahtevom za odštetu, njih će isplatiti, dok će većina ostati nezainteresovana.

Banke su već smanjile za oko pet milijardi dinara (nešto manje od 50 miliona evra) potraživanja od stanovništva pre dve godine nakon odluke NBS o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što se u stvari odnosilo na ranije nezakonito povećavanje kamatnih stopa.

Izvor: Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: