Fantom iz Bujanovca


Ivica Dačić je ogolio mehanizam političkog uticaja na policiju i tužilaštvo izjavom da je jedini razlog što Jonuz Musliu neće biti „uhapšen“ to što Aleksandar Vučić „vodi računa da svojim reakcijama ne napravi dodatnu štetu ili žrtvu od Musliua“. Šef srpske diplomatije je pojasnio da bi zbog onoga što govori, Musliu u svakoj zemlji dobio poziv tužioca, a da to što se ovde to ne dešava nije odraz „naše slabosti već snage i mudrosti da kontrolišemo situaciju“. Time je Dačić u stvari pokazao da politika kontroliše policiju i tužilaštvo, u šta su građani mogli da se uvere na brojnim primerima, od kojih je najpoznatiji Savamala.

Tragično je njegovo priznanje da bi Musliu u svakoj zemlji dobio poziv tužioca a u Srbiji neće. Nadajmo se da on pod „svakom zemljom“ podrazumeva zemlje u kojima postoji vladavina zakona i pravna država, i u kojima tužilaštvo i policija rade svoj posao umesto što vode računa o međunarodnim odnosima, rejtingu ili opasnosti od demonstracija zbog nekog hapšenja…

Priznanje kontrole tužilaštva od strane izvršne vlasti bacilo je u drugi plan još jednu poražavajuću činjenicu koja proističe iz ove kratke izjave – ministar spoljnih poslova procenjuje da li je Musliu svojom izjavom počinio krivično delo (nije nam obelodanio koje). Da su politički odnosi drugačiji, možda bi pozvao tužilaštvo i policiju da uhapse i procesuiraju Musliua.

Slično razmišljanje mogli smo da čujemo i pre nekoliko meseci od predsednika vlade Vučića kada je izjavio da neće „poslati“ policiju da asistira lokalnim vlastima u rušenju nelegalnog objekta koji je izgradio lokalni moćnik, jer bi to moglo „izazvati sukob pravoslavaca i muslimana“. U verskom razvrstavanju onih koji krše i brane zakon, prevideo je da je Muamer Zukorlić, koji je nelegalno gradio, sunarodnik onih koji su želeli da legalno (danju) poruše objekat. Zukorlić je potom podržao Vučića na izborima, a na nelegalne objekte se zaboravilo.

Onda kada to odgovara Vučiću, čak i neizgovorena pretnja podizanjem međunacionalnih tenzija ili organizovanjem demonstracija postaje izgovor da se suspenduje pravna država. To je postalo njegov hobi i jedna od omiljenih aktivnosti. U pitanju su razni slučajevi kada se može upisati neki sitni poen u Briselu, Berlinu, Vašingtonu, ili kada to služi kupovini novog koalicionog partnera, pri čemu se agresivnom medijskom manipulacijom poraz pravne države predstavlja kao državnička mudrost.

Kada pak mediji, javnost, njegovi politički protivnici, demonstranti zatraže ostavku nekog ministra, Vučić je odlučan da ne popusti pred „ulicom“. Kada se postavi pitanje šta se već godinu dana dešava sa istragom o tome ko je naredio rušenje u Hercegovačkoj i sprečio policiju da radi svoj posao – Vučić i vučići odgovaraju da to treba prepustiti tužilaštvu.

Naravno, nismo naivni i znamo da je (gotovo) svaka vlast sklona manipulaciji organima gonjenja i medijima. Međutim, u „svakoj zemlji“ ona to radi krišom, dok se kod nas predstavnici vlasti rušenjem pravne države hvale pred svojom ženom ili urbi et orbi – pred gradom i svetom.

Zlatko Minić
Peščanik.net, 01.05.2017., Ilustracija: Corax

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: