Oštra rasprava u Skupštini o ulozi Vučića u ratovima 90-ih

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su objedinjenu raspravu o 43 tačke dnevnog reda, među kojma je i izbor više javnih tužilaca u gradovima Srbije, izboru tužioca za ratne zločine, kao i o izmenama Zakona o sudovima. Zasedanje je obeležila rasprava o ulozi Aleksandra Vučića tokom ratova 90-ih godina.

Atmosferu u sali podiglo je izlaganje bivše poslanice LSV, a sada Nove stranke Marinike Tepić koja je pitala da li će se novi tužilac za ratne zločine baviti ne samo izvršiocima, već i onima koji su pozivali na nasilje, odnosno “ratnim huškačima”.

“Evo ja sam juče baš gledala snimak nekog govora Aleksandra Vučića pred ljudima u uniformama vojnim, paravojnim - to b Tužilaštvo trebalo da istraži - iz Gline gde je poklično izgovarao pozive na stvaranje Velike Srbije, a nemam baš utisak da se Velika Srbija jedino stvara u miru, a npr jedino Velika Albanija u nemiru”, rekla je Tepić.

Ubrzo je uzvratio poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.

“Aleksandar Vučić je politikom počeo da se bavi '93. godine, rat je već uveliko trajao i to je potpuno neverovatno da neko ko je tada student još uvek na Pravnom fakultetu, a neki koji su tada bili aktivni političari, a gde je uvažena koleginica između ostalog bila u njihovoj stranci, zalagali su se za 'Srijem Hrvatskoj'”, naveo je Đukanović.

Poslanica Tepić je tražila repliku, ali joj predsednica Skupštine Maja Gojković nije dozvolila, uz ocenu da je “preterala”.

Vlada je Skupštini dostavila predlog dva kandidata za novog tužioca – Snežanu Stanojković i Milana Petrovića. Opozicija navodi da je nedopustivo to što Srbija od kraja 2015. godine nema tužioca za ratne zločine. Lider pokret Dosta je bilo Saša Radulović kritikovao je i to što, kako navodi, poslanici nisu dobili nikakvu analizu dosadašnjeg rada kandidata za tu funkciju.

“Šta je bilo dobro ili loše u radu tog Tužilaštva? Zbog čega je Tužilaštvo izgubilo sve predmete za ekstradiciju optuženih za ratne zločine u inostranstvu? Zbog čega nisu u stanju da dovedu te postupke do kraja tako da ne znam na osnovu čega bi uopšte poslanici mogli da zauzimaju bilo kakve stavove”, rekao je Radulović.

Dveri i radikali međutim smatraju da Srbiji i ne treba Tužilaštvo za ratne zločine.

Lider radikala Vojislav Šešelj kaže da to što će danas biti izabran novi glavni tužilac, ne znači da će se stvari promeniti.

“Možda će se malo promeniti, ali ostaje sva ostala struktura ista, a to je struktura koja je navikla da prima naloge od američkog i ostalih zapadnih amabsadora u Beogradu, to je struktura koja je navikla da svaki čas putuje u inistranstvo da se dogovara sa srpskim neprijateljima kako progoniti Srbe”, optužio je Šešelj.

Prema najavama koje se mogu čuti u Skupštini poslanici bi u ponedeljak trebalo da nastave rad razmatranjem amandmana na zakonslke predloge, a zatim i da glasaju o tačkama dnevnog reda. To znači da bi Srbija početkom sledeće nedelje moga da dobije novog tužioca za ratne zločine.

Izvor: N1

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: