Rušenje vlasti


Mora da se Oco Vučić zdravo uzibretio na vest da ga je - osvojivši u drugom krugu šezdeset pet zarez nešto glasova - novi predsednik Republike Francuske, Emanuel Makron, "više nego ubedljivo" nadmašio u disciplini nacionalnog jedinstva a i naš drugoplasirani prezidencijalni kandidat može (bar zasad) samo da sanja o trideset četiri koma nešto glasova, koliko je osvojila Marin le Pen iliti u prevodu - Vojislava Šešelj.

Ali tema naše današnje kolumne nije osvajanje nego - kako ste se, pretpostavljam, već iz naslova obavestili - rušenje vlasti, što će reći jedan od najpopularnijih, najunosnijih, ali i najopasnijih srpskih zanata.

Novija srpska istorija zapravo i započinje "rušenjem vlasti" jer su Osmanlije sebe bezbeli smatrali, ako ne baš demokratski izabranom, a ono legalnom, legitimnom i međunarodno priznatom vlašću. Još se, međutim, ustanci nisu bili čestito ni završili, još se nova, demokratski izabrana, srpska vlast nije konsolidovala, a knjaz Miloš je sekirom "srušio sa vlasti" vožda Karađorđa, čiji će, opet, potomci u više navrata - obično metkom - "rušiti" sa vlasti Miloševe potomke.

Da ne bih zalazio u sitna crevca i traćio karaktere, reći ću ukratko da je "rušenje vlasti" s vremenom postalo neotuđivi deo našeg "nacionalnog identiteta" i da su sve srpske vlasti - koje su na vlast po pravilu dolazile "rušenjem" prethodne vlasti - bivale izložene neprestanoj opasnosti od "rušenja".

Srpske vlasti, samorazumljivo, nisu dozvoljavale da budu tek tako srušene, pa su razvile niz strategija za očuvanje "legalnog i legitimnog poretka" od kojih su najuspešnije bile one nasilne. U počecima srpske državnosti te strategije behu ekstremno nasilne, da bi postepeno konopac i metak bili zamenjeni pendrekom i sudom i to je tako išlo sve do oktobra dve hiljadite godine kada su pendrek i mardelj zatajili i otišli u ropotarnicu istorije.

Od tada naovamo, narodne bune, protesti i demonstracije (svih boja) koje su - nemojmo se zavaravati - uvek pokušaj "rušenja" vlasti, odvijaju se u atmosferi relativno uzorne međusobne tolerancije vlasti i "protestanata" i to je, ako mene pitate, znak da - osim u ekstremnim situacijama, ako vlast baš poasi - i narodne pobune i protesti treba da završe u ropotarnici istorije i da budu zamenjeni iznalaženjem političkih mehanizama za nenasilnu smenu - umal ne rekoh "rušenje" - vlasti. Rekao bi čovek - ništa lakše, prosto ko pasulj, ali uopšte nije tako, a nije tako zato što je vlast mnogo lakše nasilno "srušiti" nego je posle "rušenja" izgraditi.

Sledi čika-Sveta-srpskoj-deci poruka mladićima i devojkama čiji "protesti protiv diktature" polako jenjavaju. Tek biste, draga srpska deco, izgubili da ste pobedili i srušili vlast. Kajmak bi opet pokupili paraziti, muljatori i lopuže. I zato - masovno izlazite, ali ne na ulicu, nego na izbore.

Svetislav Basara
Kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: