Watergate


Sinoć smo se okupili oko žute patke u Hercegovačkoj ulici, nas sigurno desetak hiljada, ako ne i više. Bio je to jubilej, godinu dana od rušenja Savamale, a još ne znamo ni ko je rušio, a što je još važnije, ko je zabranio policiji da interveniše. Iznad nas i naše šarmantne žute patke lepršale su donekle izbledele zastave sa natpisom „Belgrade Waterfront". Učinilo mi se u jednom trenutku da gore piše „Belgrade Watergate"; ali, to je bila trenutna iluzija koju je proizvela moja prenapregnuta mašta. Žmirnuo sam – ionako sam kratkovid – i video da ipak piše „Waterfront", a ne „Watergate", kao što bi trebalo.

Posle sam razmislio. Ipak je trebalo da piše „Watergate", jer se stvari razvijaju upravo u tom pravcu. Zašto?

Evo zašto: Ričard Nikson učinio je istu grešku – a greška je još gora od zločina, kako nas uči Žozef Fuše – koju sada čini Aleksandar Vučić. Nikson je, bez potrebe, jer je imao sve izglede da pobedi u reizboru, pustio sumnjivu ekipu političko-obaveštajnog polusveta u okviru svog Komiteta za reizbor predsednika, da krenu u ilegalne poslove: prikupljanje nezakonitih para, pranje novca i – što je bilo presudno – provalu u kancelarije Demokratske stranke u zgradi Watergate u Vašingtonu DC. To mu je došlo glave na kraju; ne provala, nego prikrivanje istine. Uzmimo pretpostavku da je Nikson postupio razumno; da je sprečio ilegalne radnje; da je smesta odsekao od sebe taj političko-obaveštajni polusvet i pustio ga niz vodu; da nije štitio kroz aparat Bele kuće počinioce, munđose i paraobaveštajce koji su ga kompromitovali do ostavke. Bio bi dobio izbore svakako, bez krađe, pranja novca, bez provala i ilegalnog prisluškivanja. Dobio bi i odslužio svoj drugi mandat predsednika SAD i sve bi bilo u redu.

Uzmimo sada sledeću pretpostavku: da je Aleksandar Vučić bio razuman, da je sprečio ilegalne radnje u nekoliko slučajeva od kojih je Savamala najskandalozniji; da je, kad već nije sprečio, smesta raščistio stvar, dao smeniti „kompletne idiote" i njihove zaštitnike iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova koji su policiji zabranili da interveniše te noći. Da je sve to uradio odmah i bez oklevanja, ne bi imao sadašnje neprilike; naprotiv, proslavio bi se još više. Umesto da je to uradio odmah, on i njegova kamarila podguznih muva iz dana u dan i tako godinu dana izmišljaju nove laži i bestidno nas gledaju u oči pritom. Ne shvataju koliko su ustvari jadni: Vučić sa svojim slaboumnim kafanskim sofizmima tipa „a ne zanima vas ko je ubio Jelenu; ne zanima vas Radenko; ne zanimaju vas gardisti" itd. Zanimaju vas „tri ilegalne udžerice" (još jedna presna laž), a to je sve ionako spakovao Saša Janković za 4,5 miliona evra Šoroševih para, znamo mi njih, izdajnike i špijune. Itd, znate već sve te laži i jevtine seljačke štosove.

Vratimo se na temu: sa političke tačke gledišta, greška je strašnija od zločina. Greška je prikrivanje; zločin u Savamali i nije neki – ali je dovoljan da se počini greška koja je velika, daleko veća od zločina. Tim pre što je to prikrivanje tako jevtino i jadno. Razuman potupak bio bi smesta smeniti Malog, Rebića i Stefanović dr Nebojšu – kad su već zasrali toliko. Da li su pitali Vučića pre nego što su krenuli da zaseru stvar – mi ne znamo. Sve i da jesu, to se ne može dokazati (neće smeti ni da zucnu, znajući ih), pa je Vučić mogao da se izvuče čist iz cele priče, a da oni dobiju neku utešnu nagradu, kao oni generali iz slučaja sa helikopterom.

Tu smo sad na nivou psihologije, koja je – kao što se zna – nauka nadasve klizava. Aleksandar Vučić očito nije sklon kompromisima; arogantan je i nabusit dovoljno da zanemari zdravorazumske okolnosti na koje politika upozorava. A te zdravorazumske okolnosti jednostavne su: treba sačuvati svoju vlast, pa i po cenu amputaciije glupih i nesposobnih saradnika, što je uvek dobro. Istu takvu grešku počinio je i Ričard Nikson: nije smesta rasterao ekipu ambicioznih, pohlepnih, kradljivih i pokvarenih munđosa oko Komiteta za reizbor predsednika, nego ih je pustio da ga ukopaju i kasnije svedoče protiv njega na sudu; znate – oni tamo imaju sud. Vučić ovde ima tužilaštvo, policiju i – možda, videće se pre ili kasnije – i sud, pa se u to uzda i može sebi da dozvoli da nas sve laže u lice, nabusito i bestidno.

Eto zašto mi se javilo da na onim zastavama piše „Belgrade Watergate", a ne „Belgrade Waterfront".

A ustvari je isto, kad razmislim.

Miloš Vasić
Tekst za portal nedeljnik Vreme

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: