Srbija ima najviše zlata u regionu, šta joj to znači?

Srbija ima ubedljivo najviše zlata kada su u pitanju države zapadnog Balkana, a na najnovjoj listi zemalja koje imaju najveće rezerve zlata, koju je objavilo Svetsko veće za zlato, sa 18,8 tona zlata Srbija se nalazi na 63. mestu, javila je Al Džazira.

Od 100 zemalja, koliko ih je na listi, Srbiju na Zapadnom Balkanu slede Makedonija (77. mesto sa 6,9 tona), Slovenija (88. mesto sa 3,2 tone), Bosna i Hercegovina (91. mesto sa tri tone) i Albanija (98. mjesto sa 1,6 tona).

Listu predvode Sjedinjene Američke Države (8.133,5 tona zlata), Nemačka (3.377,9 tona zlata) i Međunarodni monetarni fond (MMF) sa 2.814,0 tona zlata.

Na listi, koja se zasniva na podacima MMF, ne nalaze se zemlje koje poslednjih šest meseci nisu dostavile nove brojke, kao ni one koje ne objavljuju podatke javno, pa tako na njoj nema Hrvatske i Crne Gore.

Na poslednjem mjestu liste od 100 zemalja se nalazi Mongolija (1,5 tona zlata).

Rezerve zlata neke države nastaju uglavnom tako što država jedan deo deviznih rezervi odvoji, pa za taj novac kupi zlato, objašnjava Analitičar Goran Stanković.

“Znači država je imala jednu 'gomilu' raznih deviza, i da bi zbog neke sigurnosti (poznato je da i najjače strane valute imaju oscilacije) sačuvala jedan deo od fluktuacija, ona se odluči da kupi jednu količinu zlata. Svaka država za sebe procenjuje, koliki deo će staviti na stranu, kao sigurnu vrednost. Država u svakom trenutku može opet da za to zlato kupi bilo koju valutu“, navodi on.

Prema zvaničnim podacima, Srbija je odvojila samo 7,5 odsto od svojih deviznih rezervi i za te devize kupila zlato.

“To su stvarno zlatne poluge u kalupima od 12,5 kilograma. One se čuvaju u trezoru Narodne banke (oko 94 posto tih poluga ). Samo oko šest posto tih zlatnih poluga se čuvaju u inostranim trezorima i za to se plaća neka mala naknada. To znači da i te poluge tamo postoje u fizičkom obliku, samo su nekim velikim stranim trezorima“, naveo je Stanković.

On dodaje da rezerve zlata skoro da ne utiču na ekonomiju neke zemlje ili na standard ljudi.

“Devizne rezerve nastaju tako što sve poslovne banke u jednoj državi, odvoje jedan mali deo deviza, pa ih onda deponuju kod svoje nacionalne banke. Znači da su to dalje devize tih banaka ali su privremeno date na čuvanje i korišćenje Narodnoj banci. Zatim, ta gomila koja je skupljena od svih banaka služi kao neka zajednička menjačnica te države", objasnio je Stanković.

Kao primer navodi Grčku, koja ima dosta zlatnih rezervi, pa im to ništa ne pomaže u teškoj finansijskoj situaciji.

MMF kao kreditna organizacija je isto ocenila da joj je pametnije da jedan deo deviza zameni za zlato i to ostavi sa strane. To u principu nije ništa naročito i to ne menja ukupnu količinu novca, kaže Stanković.

Država ne bi smela da troši taj novac, jer je to novac banaka a u banke su novac deponovali građani i firme. Znači to je privatni novac, koji privremeno stoji kod države. Međutim, kada su nailazila krizna vrmena (ratovi i prevrati) zakon se nije poštovao, pa su se to zlato prisvajalo i prodavalo, kaže Stanković.

Izvor: FoNet

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: