Srbija slavi Rusiju, a ne antifašizam

Dejan Ilić, beogradski izdavač i kolumnista portala Peščanik, analizira zbog čega su na Zapadnom Balkanu na djelu ‘rusifikacija’ i revizija antifašizma i Dana pobjede.

Odnos

Ako pogledamo kako se slavi Dan pobjede protiv fašizma u Evropi ovih dana onda vidimo da se po ko zna koji put proslava zloupotrebljava za dnevno-političke svrhe.

Ono što možemo takođe da jasno vidimo je da se u odnosu na nekakva sadašnja aktuelna savezništva i neprijateljstva preoblikuje prošlost.

Konfuzija

Tako vidimo da, pogotovo u zemljama istočne Evrope, da se odbacuje ujedno i antifašizam zajedno sa nekim drugim nasleđima koja se žele diskvalifikovati, obezvrediti i odbaciti.

Na to se onda sve dodaje, naravno, uloga Rusije u sadašnjim trenutnim političkim kretanjima i vidi se kako se sa jedne strane zbog tih vrlo nepromišljenih odnosa prema tom socijalističkom nasleđu odbacuje i taj antifašizam.

Sve zajedno to onda dovodi do jedne konfuzije, gde antifašizam odlazi u drugi plan.

Krinka

Onda vidimo kako se, navodno u ime antifašizma, promovišu i neki otvoreno fašistički delovi tog istorijskog nasleđa.

Sve je to manje više poznato, sve je to u domenu simboličnog i sad sve što možemo da se pitamo je to kakve će to posledice imati?

Ako vi, pod krinkom antifašizma, na neki način amnestirate fašističke pokrete onda kako će izgledati naredne proslave?

Pretnja

Meni je to s jedne strane zanimljivo iz tog ugla odnosa prema tom nekom posleratnom nasleđu i, pogotovo u istočnoj Evropi, odbacivanja tog posleratnog nasleđa a sa njim i tog antifašizma.

Sa druge strane, zaista je zanimljiv i taj odnos koji istočnoevropske zemlje imaju prema Rusiji danas i kako danas u Rusiji vide tu neku veliku pretnju i onda preblikuju celu svoju prošlost u skladu sa tim.

Težnje

Srbija se navodno pridružuje evropskom antifašizmu i obeležava Dan pobede protiv fašizma a istovremeno, kao u nekim drugim istočnoevropskim zemljama, prevrednuje fašističko nasleđe koje je imala na vlastitoj teritoriji.

Zapravo, Srbija tako takođe uspostavlja jedan poseban odnos prema Rusiji koji sa tim navodno evropskim težnjama nema baš mnogo veze.

Nadmetanje

Zato kažem da je meni od tog simboličkog značenja obilježavanja Dana pobjede protiv fašizma mnogo zanimljiviji taj odnos prema Rusiji.

Onda moram da prestanem da govorim o tom Danu pobede jer odnos prema Rusiji se mnogo jasnije ogleda i zapravo posledice mogu biti mnogo pogubnije od samog simboličnog nadmetanja oko toga kome pripada to antifašističko nasleđe i kako ga treba tumačiti.

Tačka

Vidimo kao u ovom trenutku u Makedoniji, kada traje kriza u punoj snazi, kako se sa jedne strane nalaze države unutar Evropske unije pokušavaju da krizu reše na jedan miran i demokratski način.

Sa druge strane, vidimo da postoji jedna jaka težnja, koja dolazi iz Rusije, da se ta kriza što je moguće više zaoštri i ako je moguće da se isprovocira čak i neka vrsta sukoba, pa verovatno i oružanog sukoba, da bi se napravila nova krizna tačka na evropskoj teritoriji.

Konflikti

I onda kada gledamo kako se Srbija tu postavlja, mi vidimo da ona na neki način deluje kao produžena ruka ruske politike.

Sve što je rukovodstvo Srbije, na čelu sa predsednikom Vlade, radilo u ovih nekoliko nedelja koliko traje kriza u Makedoniji je zapravo bilo u skladu sa tom ruskom politikom.

Tradicija

I vi se onda zapitate kakve uopšte veze ima kako Srbija obeležava Dan pobede.

Kada dodate tom odnosu Srbije prema Makedoniji i taj odnos prema Republici Srpskoj, i prema Bosni i Hercegovini uopšte, vi vidite da se u Srbiji obeležava Dan pobede, navodno, u skladu sa evropskim antifašističkim tradicijama ali sve što se u Srbiji radi je zapravo na jedan, čak više ne i tako prikriven, već u vezi sa Makedonijom na krajnje otvoren, način se zapravo radi na podsticanju novih konflikata i novih sukoba.

Politika

Kao da postoji želja da ti sukobi zapravo budu oružani da se stvore nove krizne tačke gde bi Srbija da realizuje one ciljeve koje nije uspela da realizuje tokom devedesetih.

Onda se pitate koja je to vrsta politike koja s jedne strane zagovara evropske vrednosti, pridruživanje Evropskoj uniji, a s druge strane, u konkretnom slučaju i Makedonije i Bosne i Hercegovine, vodi jednu krajnje prorusku ili politiku koja je potuno u skladu sa ruskom politikom na ovoj teritoriji a ta politika je ponajmanje prijateljska i ponajmanje mirotvorna.

Dejan Ilić
Izvor: Radio Slobodna Evropa

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: