Strašni sud

Čak i da je zbilja išao na demonstracije protiv vlasti, a ne na „Marš za nauku“ koji se održava jednom godišnje u šesto gradova sveta, da li bi to u normalnoj zemlji mogao biti razlog da Nemanja Đorđević bude smenjen sa mesta direktora Centra za promociju nauke? Da je uputio otvoreno pismo i premijeru, a ne resornom ministru, zbog ćutanja povodom zahteva dela akademske zajednice za reviziju izučavanja teorije evolucije, to ne bi smelo da aktivira njegovu smenu, pa čak i da je ona bila, kako sad čujemo, planirana još ranije. A kamoli da iznošenje ličnog stava o stručnom pitanju na sajtu institucije postane takav težak greh da upravni odbor Centra za promociju nauke odmah pokrene proceduru za njegovu smenu. Pa nije Nemanja Đorđević politički funkcioner vladajuće stranke da svoje postupke usaglašava sa strašnim sudom partije. Ili se to logika partijske poslušnosti i podobnosti maligno proširila na sve, pa i na naučnu zajednicu, pokušavajući da podigne rampu za svako „prekomerno“ korišćenje slobode izražavanja.

Nakon zahteva za smenu Nemanje Đorđevića postaje sasvim izlišno pitanje ima li bilo koji građanin u partijskoj državi pravo na lični stav, angažman i drugačije mišljenje bez rizika od otvorene kazne ili prikrivene odmazde. Taj čin pokazuje da se svaki čovek u Srbiji može naći u poziciji da mora da plati cenu ako brani uverenje koje nije u saglasnosti s vladajućim.

Nervoza vlasti da obezbedi punu podršku čini, međutim, svaki izgovor za odmazdu zbog neposlušnosti ili kritičke reči providnim. Kao kad je u Novom Sadu, na primer, pokušala da spreči premijeru predstave Don Kihot zbog angažmana Nikole Đurička u kampanji Saše Jankovića, ili da Siniši Kovačeviću napakosti pomerajući predstavu Velika drama sa redovnog repertoarskog ritma Narodnog pozorišta u Beogradu... Takvi besmisleni i vulgarni postupci, svejedno da li se rade nekom umetniku, direktoru Centra za promociju nauke ili običnom radniku, snažno kompromituju vlast pokazujući njenu bahatost i nedemokratsku prirodu.

Pre nekoliko dana radnik Slaviša Radisavljević iz Vršca napisao je otvoreno pismo premijeru. Dvadeset dve godine radio je kao vozač kamiona sa prikolicom u Javno-komunalnom preduzeću „Drugi oktobar“. Onda je jednog dana bez obaveštenja degradiran i uz aneks ugovora o radu prebačen na mesto „rukovaoca kosačicom za travu“, sa platom nižom za jedanaest hiljada dinara. A da nikada nije zakasnio na posao, da nije krao gorivo i ulje, često je i vozio celu noć, išao u ispomoć u zimsku službu, učestvovao u humanitarnim akcijama, nije cinkario, nije za vreme radnog vremena igrao igrice na mobilnom telefonu i svoje vozilo nikada nije parkirao prljavo ili neuredno. Ali nije bio ni član vladajuće stranke. I kao takav podložan je degradiranju. Baš kao i onaj nesrećni službenik iz Dimitrovgrada koji je kažnjen zbog opozicionog angažovanja prebacivanjem sa mesta u opštinskoj upravi na radno mesto baštovana, pa čistača ulica, da bi na kraju dobio aneks ugovora kojim je raspoređen na posao grobara.

I kao što primer Nemanje Đorđevića treba da pokaže naučnoj zajednici gde su obale slobode, tako i službenik iz Dimitrovgrada ili radnik iz Vršca treba da pokažu koja je uloga partije u njihovim malim životima.

Totalitarizam partijske države kao bezumna hidra pokušava da proguta svaki damar slobode. I da ojača strah. Jer, strah je najbolji saveznik represivnih režima. Ali apsolutna saglasnost je uvek laž. Mehur od sapunice koji zavodljivo raste i najmoćnije izgleda baš pre nego što će da pukne. Sistem koji guši kritičku reč stvarajući tako privid monolitnosti i snage postaje džin od papira kome čak ni oni koji najvatrenije aplaudiraju, u stvari, više ne veruju. Naprotiv, što je aplauz duži i gromoglasniji, to je istinska podrška slabija i drži se na golom interesu. Kao što će taj brod prvi napustiti upravo oni koji su danas najglasniji. To je lekcija koju je vlast iz bliže srpske istorije morala da nauči. Ali nije. Što je, dakle, stisak jači, to je unutrašnji otpor žešći. Čak i kad se golim okom ne vidi.

Vesna Mališić, kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: