Sve više tržnih centara u Beogradu - da li su nam potrebni?

Broj tržnih centara ubrzano raste u Beogradu, što govori da će trgovina ostati oblast koja zapošljava najviše ljudi u Srbiji. U ovoj godini Beograd će dobiti četiri nova šoping mola, dok je do 2020. predviđena izgradnja još četiri.

Da li su Beogradu potrebne dodatne hiljade kvadratnih metara potrošačkih rajeva - šta novi šoping molovi donose potrošačima, šta znače za ekonomiju?

Novi tržni centar, najveći u starom delu grada, otvoren je u Beogradu pre nedelju dana. Stanovnici Karaburme dobili su veliki prostor za kupovinu, a ove godine, sudeći po najavama, biće završena još tri slična objekta.

Građani sa kojima smo razgovarali različito gledaju na nicanje novih šoping molova, ali su u jednom saglasni - najveći problem srpskih kupaca je plitak džep.

"Mislim da uopšte nije potrebno otvarati nove tržne centre, mislim da ljudi nemaju dovoljno novca i onda su isfrutrirani".

"Mislim da će biti veća konkurencija, da će biti sve jeftinije i da će biti pristupačno građanima".

"Previše je prezasićeno, ja volim da ima tržnih centara da se razumemo".

Statistika govori i da na hiljadu stanovnika, Beograd ima 186 kvadratnih metara trgovinskog prostora, dok Zagreb ima tri puta više - 580 kvadrata, a Varšava 850. Ipak, ono što ne treba zanemariti jeste razlika u kupovnoj moći. Prosečna plata u Srbiji sada je 388 evra, u Hrvatskoj skoro dva puta veća, a u Posljkoj 930 evra.

Da li je i sa takvom kupovnom moći oprvadano otvaranje novog prostora za trgovinu?

"Kupovna moć stanovništva i dalje jeste mala, ali imamo rast i u pokazateljima kupovne moći. Oni će svakako funkcionisati, jer daju optimizaciju trgovcima u pogledu troškova i mogućnost da budu konkurentniji, a Beograd kao dvomilionski grad, ima potencijala za još tržnih centara", smatra Žarko Malinović, odeljenje za trgovinu, Privredna komora Srbije.

U novim šoping molovima biće otvorena i nova radna mesta, kaže Malinović i podseća da je trgovina oblast koja zapošljava najviše ljudi u Srbiji.

"I ono što jeste važno da trgovina kao most između proizvođača i potrošača ima mogućnost da generiše i bude jak generator srpske ekonomije. Ono što je zanimljivo jeste da trgovina ima manju profitnu stopu nego sektor poljoprirvede i sektor industrije", kaže Malinović.

U trgovinskim lancima u Srbiji, netrgovinski deo zarade, od iznajmljivanja prostora i marketinga, čini čak 30 odsto od ukupnih prihoda, i veći je nego u Evropi, gde je ispod 20 odsto. To prihode od same trgovine u Srbiji čini manjim.

Na veću zaradu trgovaca, a verovatno i veće plate zaposlenih u tom sektoru koje su sada ispod proseka, veća konkurencija trebalo bi pozitivno da utiče. Odlučjući uticaj, nesumnjivo ima i kupovna moć potrošača.

Izvor: N1

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: