Auto bespuće

Prošlu bih sedmicu mirne duše mogao nazvati - Nedelja obilazaka građevinskih poduhvata politike brže, jače, bolje.

Elem, nakon što sam u četvrtak dva puta mimohodio slavijski velešadrvan - o čemu sam podneo uredan izveštaj - u petak sam potegao u Čačak, u posetu prijatelju, ali ovoga puta ne uobičajenom maršrutom Mladenovac, Topola, Rudnik, Milanovac, nego sam se - nahuškan državnom propagandom - odlučio da udarim Ibarskom magistralom, pa da se uključim na auto put Ljig-Preljina.

I - šta kažem? Kakvi su mi utisci sa auto puta? Dobri. Čak vrlo dobri. Putu se, fakat, nema šta prigovoriti, osim da je prekratak i da mu je zbog ( još uvek nedovršene) obilaznice oko LJiga - koja po mojoj proceni osim pravljenja stravične gužve (i profita nekom burazeru-preduzimaču) nema nikakvog drugog smisla - veoma teško prići.

Sve u svemu, stekao sam utisak da rečeni komad autoputa - koji bi mirne duše mogao biti i negde u Švajcarskoj - nakratko povezuje dva bespuća i da je u izvesnom smislu neka vrsta odmorišta između predljiške i postpreljinske saobraćajne (i svake druge) kalakurnice. No, dobro. Bolje išta nego ništa, što reko "naš narod", čije će "najsavršenije pismo na svetu" (i predstojeći zakon o njegovoj zaštiti), po ko zna koji put biti tema naše kolumne.

Stigavši na odredište - duže, uzgred, vozeći od Preljine do Čačkovog centa nego autoputem od LJiga do Preljine - na internetu sam se malo podrobnije obavestio o "nacrtu"zakona i doznao da se on ima doneti sa svetim ciljem zaštite "našeg identiteta" i "naše tradicije". Znam da sam vam se odavno popeo na glave sa Vukom Karadžićem, njegovom reformom jezika i njenim političkim posledicama, ali ne odoleti a da cenjenom publikumu - takođe po ko zna koji put - ne skrenem pažnju da je ta mnogohvaljena reforma - smišljena na bečkom dvoru i finansirana iz njegove kase - bila tako radikalan raskid sa tradicijom i takvo temeljno zatiranje slovenskog identiteta ćirilice, na kakvo se docnije nisu odvažili ni Lenjin, Lunačarski & Co.

Daleko sam od primisli da bi sada trebalo iznova reformisati Vukovo pismo - sakloni Bože, da ne bi Vuka i Kopitara najverovatnije ni ovo ne bismo imali - jer pazite: iako nije kompletno, iako tu nedostaje osamsto godina prethodne pismenosti, kulturno blago napisano, prevedeno i štampano Vukovom ćirilicom je neprocenjivo i svaka kontrareformska brljotina bi ga odgurnula u zaborav, u koji je Vukova reforma odgurnula prethodnu pismenost. Ali ipak bi trebalo malo porazmisliti da li autoputevi koji počinju usred bespuća, na koje se "uključuje" neprohodnim obilaznicama i koji ponovo završavaju u bespuću, imaju neke veze sa "tradicijom" koju visoki zakonodavac namerava da zaštiti zakonom.

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: