Deponija gori mesec dana, nadležni kažu – ništa strašno

Požar koji je 18. maja buknuo na deponiji u Vinči, tek pre nekoliko dana je lokalizovan. Nadležni kažu da zdravlje Beograđana nije ugroženo, dok građani za N1 kažu da zbog smrada ne mogu normalno da žive. Iz grada obećavaju da od 2018. godine u Srbiji deponija više neće biti.

Zbog zapaljene deponije u Vinči, pojedina beogradska naselja nedeljama su bila pod dimom. Građani sa kojima je razgovarala ekipa TV N1, su ljuti:

“Strašno je i dim i smrad i ne znamo stvarno šta ćemo da radimo.”

“Nepodnošljivo je, bukvalno ne može da se diše, užas.”

“Ne može čovek da spava, ne može da diše, dece male ovde ima, znači strašno.”

“Tako se čuje neki neukusan miris da je to čudo jedno.”

Na adresi deponije gde se već 40 godina odlaže komunalno-indrustrijski otpad situacija je normalizovana.

Požar koji je pre skoro mesec dana izbio na deponiji u Vinči tek pre nekoliko dana je lokalizovan. Međutim, opasnost od ponovnog izbijanja plamena i dalje postoji zbog toga što problem predstavlja žarište koje tinja u naslagama đubreta većim od 50 metara.

Prvi čovek prestonice Siniša Mali za N1 kaže da situacija deponije u Vinči jeste problem, ali ne toliki. Dodaje da su požari česti.

“To je normalno kad imate velike deponije smeća, ne možete od toga da pobegnete, samo je naravno važno da što pre reagujete da zatrpate sve to zemljom kako biste se taj požar ugasio. Mi reagujemo, svaki dan reagujemo, nego imate više tih žarova i onda je višak pukotina u zemlji i onda je metan kako prođe širi se, vi zatrpate jedno, onda se pojavi drugo, a ne možete da ga vidite golim okom, to je najveći problem, da mogu da ga vidim ja bih zatrpao to, i rekao to je to, ogradio sam ga i završio sam ga”, objašnjava gradonačelnik.

Na 70 hektara zemljišta dnevno se deponuje i do hiljadu i po tona otpada. U Gradskoj čistoći kažu da više puta godišnje dolazi do samozapaljenja deponije i da su dodatni problem napravila klizišta tokom poplava 2014. godine koja pospešuju izlazak metana. Merenja gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da nema prekoračenja graničnih vrednosti zagađujućih materija.

"Oscilacije u koncentracijama pojedinih jedinjenja iz grupe policikličnih aromatičnih ugljovodonika posledica su prisustva dima poreklom od požara na deponiji Vinča. Iako detektovane koncentracije nisu na nivoima koji mogu izazvati ozbiljne posledice po zdravlje i dalje stoji preporuka osetljivim grupama građana da smanje boravak na otovrenom u slučaju pojave dima”, poručuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Deponije smeća loše utuču na životnu sredinu i zdravlje ljudi, poručuje Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku i održiv razvoj. Kaže da to što su uglavnom stacionirane pored rečnih korita ili urbanih naselja dodatno pospešuje prenos zaraze.

"Zatim je tu opasnost od kontaminacije samog tla, gde se podzemne vode zagađuju i samim tim dolaze u kontakt putem pijaće vode do građana i Beograda i širom Srbije. Dakle na veliki broj načina deponije zaista negativno utiču kada nisu kontrolisane, a nažalost u Srbiji je to uglavnom slučaj”, upozorava Vujić.

Iz grada obećavaju da će 6. jula znati rešenje za deponiju u Vinči, kada budu dobijene ponude od najvećih svetskih firmi, kako bi se napravila fabrika za preradu otpada u električnu i toplotnu enegrgiju. Takođe najavljuju da će od 2018. deponije u Srbiji otići u prošlost, jer će svo smeće kako kažu biti prerađeno.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: