Diplomatija na tabloidni način

Zahvaljujući rečenici "‘Informer’ je jedan najobičniji – ološ", američki ambasador Kajl Skot na najboljem je putu da, u konkurenciji onih koji su u kontinuitetu zauzeli najveći broj naslovnih strana "Informera", s trona skine do sada neprikosnovenog Sašu Jankovića. Zbog te rečenice, Skot je već dominantan na četiri uzastopne naslovnice najtiražnijeg tabloida, a u priču se umešao čak i Aleksandar Vučić lično.
Na prvi pogled, čitava stvar deluje prilično "naduvano" i preuveličano, ali je istovremeno toliko neobična, da je neizbežno zapitati se zašto je Skot izgovorio to što je izgovorio, zašto je to izgovorio baš sad i ima li njegovo ponašanje neke veze s eventualnim promenama u politici SAD prema Srbiji.
OPROSTITE ŠTO KAŽEM: Čitava drama počela je u četvrtak 18. maja, na Univerzitetu "Union – Nikola Tesla" u Beogradu. Nakon predavanja, novinarka "Informera" pitala je Skota: "Kako komentarišete priču koju je objavio ‘Informer’ u današnjem izdanju, da EU planira da stopira, odnosno oteža pristupne pregovore Srbiji jer se pojedinim članicama ne dopada način na koji Vučić vodi Srbiju? Navodno, posebno mu zameraju medijske slobode."
Skot je na to pitao da li ona dolazi iz "Informera", da bi – nakon što mu je potvrdno odgovorila – rekao: "Oprostite što kažem, ali to neće biti jedina laž koju sam čitao u ‘Informeru’, a verovatno neće biti ni zadnja. Ima informacija i takozvanih informacija na bazi izvora o kojima ja nemam pojma šta su. ‘Informer’ je jedan najobičniji – ološ, kako kaže vaš premijer."
Još su se malo njih dvoje natezali u vezi sa slobodom medija i diplomatskim vokabularom, ali je "ološ" ipak postao vest dana.
Pre i iznad svega, ovde nije jasno zašto je Skot odlučio da o medijskim slobodama i ponašanju "Informera" progovori tek sad, i to odgovarajući (za standarde "Informera") na potpuno benigno pitanje. Jer, imao je mnoštvo daleko boljih prilika – kada mu je spočitavano da se konsultuje sa "žutim novinarima", da finansira ili dogovara rušenje ustavnog poretka, da učestvuje u "pokušaju izazivanja haosa", kada su službenike njegove ambasade isprozivali za slična nepočinstva, kada su događaje u ambasadi predstavljali u potpuno pogrešnom kontekstu. Sada, međutim, kao da je jedva dočekao da mu se pruži prilika da kaže to što je kazao.
Osim toga, čudno je što je isti taj američki ambasador pre samo dve sedmice, na dodeli nagrada NUNS a za istraživačko novinarstvo, održao govor o slobodi štampe koji je bio u najmanju ruku problematičan. Iako je u govoru ukratko opisao – i to prilično objektivno – muke kroz koje prolaze domaći mediji, kao i status slobode govora u današnjoj Srbiji, jedna od prvih rečenica bila je: "Kao što je premijer Vučić rekao pre nekoliko dana, demokratski dijalog je od izuzetnog značaja."
Citiranje jedne takve frazetine i to pred publikom u kojoj su sedeli ljudi koji su na svojoj koži vrlo direktno osetili efekte "demokratskog dijaloga" s aktuelnim premijerom, bilo je ništa drugo nego otvoreni bezobrazluk i sprdnja. Neki su te reči ocenili kao cinizam, neki kao strateški dobro planiran "ulaz" u kritičko obraćanje, ali svakom ko živi novinarskim životom u Srbiji, svakom koga ovdašnji mediji iole zanimaju – posle te prigodne sentence mogao je samo da padne mrak na oči. Ni u jednom svom intervjuu za srpske medije, američki ambasador nije jasno i glasno govorio o ugroženosti slobode govora, pa ni o neprofesionalnom i u krajnjoj liniji vrlo opasnom ponašanju tabloida. Naprotiv, baš kao i svi američki ambasadori pre njega, svojevremeno je obišao i redakciju "Kurira", koji suštinski nije ništa drugo do malčice bolje serviran i upakovan "Informer".
DOBRO REŽIRANA SLUČAJNOST: Najrazličitije su spekulacije o razlozima za ovakav tajming: od toga da je reč o "diplomatskom ispadu", preko navoda da se radi o najavi kritičnijeg stava Vašingtona prema Beogradu, do teze kako Skot verovatno završava svoj beogradski staž, pa je odlučio da u moralnom smislu ode "sa štitom", a ne na njemu. Koliko god logična bila, svaka od ovih teorija lako može da se obori: prvo, diplomate tog kalibra sebi teško dozvoljavaju "ispade" takvog tipa; drugo, Vašington Beogradu može da se obrati i putem tema daleko značajnijih nego što je to "Informer"; konačno, i sam Skot (kad god da ode) još uvek ima obilje polja na kojima može da iskaže i prikaže vrednosti koje bi SAD trebalo da promovišu. Nije, dakle, moralo baš ovako.
S druge strane, baš to što nijedna teorija ne funkcioniše u potpunosti, moglo bi da znači da Skot sebi stvara "rezervne položaje" – situacije koje mogu da se, po potrebi, različito tumače i iskoriste. Ako mu neko spočita da je prema Vučiću bio neumereno blagonaklon – eto situacije s "Informerom". Ako mu pak neko prebaci diplomatsku netaktičnost – eto citata mudrih premijerovih misli, eto ćutanja o slobodi govora, eto posete režimskom mediju, eto smeškanja i mnoštva prijateljskih ćaskanja sa premijerom. U situaciji kada Donald Tramp vrši veliko čišćenje diplomatskih predstavništava (do sada je smenio 80 ambasadora) i – poput svojih prethodnika – očigledno preraspodeljuje kadrove, vrlo je verovatno da će Kajl Skot profitirati kako god se bude tumačilo njegovo dosadašnje ponašanje. Po svemu sudeći, "ispad" bi u tom smislu mogao samo da mu ide u korist.
Za razliku od diplomatskih teorija, koje mogu i uopšte ne moraju da odgovaraju činjeničnom stanju, dogodile su se u međuvremenu dve važne stvari čija je pozadina jasna kao dan.
Pre svega, činjenica da je Aleksandar Vučić ustao u odbranu "Informera", baš kao i način na koji je to učinio – još jedan su, do sada možda i najčvršći dokaz da je upravo taj list omiljeno premijerovo glasilo. Iako o njegovom ponašanju prema medijima više ne bi trebalo ni trošiti reči, iako su njegova nepristojnost, grubosti i nepostojanje bilo kakve mere u odnosu prema novinarima već poslovična stvar – ovaj put se premijer jako potresao. "Šta bi se desilo kad bih ja tako nešto rekao za neke druge novine sa najmanjim tiražom ili za neke televizije u našoj zemlji?! Kako bi reagovali, da li bi rekli da je to najbrutalnije gušenje sloboda ili bi našli nekog... ko bi te moje reči da ponovi, potvrdi ili pohvali? Ja to neću nikada da kažem šta god mislio o pojedinim medijima dok god se oni tim svojim poslom bave ma na koji način", izgovorio je Vučić, ne trepnuvši. Još je objasnio da Skotov rečnik ne priliči jednom ambasadoru, a da je on sam reč "ološ" upotrebio "samo jednom za list ‘Tabloid’".
Suvišna je analiza svakog dela ove dobro upakovane demagogije i laži, ali vredelo bi ipak podsetiti da je reč "ološ" s najvišeg mesta u državi upotrebljena na sad već antologijskoj konferenciji za novinare 22. avgusta 2016, nakon Olimpijskih igara, kada je Vučić ološem đuture nazvao mnoge, pa indirektno i novinare RTS a.
Osim u odbranu "Informera", premijer je ustao i u odbranu prava Srbije da se naoružava kako, čime i s koje strane hoće – a sve reagujući na novu izjavu Kajla Skota da ne shvata šta će Srbiji ruski migovi. Kad se to dovede u kontekst sa izjavama Brajana Hojta Jia, na Balkanu sve prisutnijeg zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD, čini se da je zaista došlo do nekakvog šuma na vezi između Beograda i novouspostavljene američke administracije. Ji je lično i vrlo direktno uticao na formiranje makedonske vlade, izbore u Albaniji, smirivanje političkih strasti na Kosovu, a više je nego oštar u ocenama ruskog uticaja na Balkanu, kao i kritikama ponašanja političkih elita na Balkanu. U trenutku nastanka ovog teksta (utorak, 23. maj), Ji je stigao i u Srbiju, ali se tek očekuju njegove poruke nakon sastanaka s predstavnicima vlasti i nevladinog sektora.
DONALDESRBINE: Što se "Informera" tiče, međudržavni razdor već je započeo. Iako na prvim stranicama (koje su već nekoliko dana posvećene Kajlu Skotu) zahtevaju od Trampa i Senata da se izjasne, iako navode kako ih je Skot "napao jer smo podržali Trampa", nadležni u "Informeru" sve više plasiraju antiameričke sadržaje. Primera radi, u istom broju u kojem podseća kako je podržao Trampa u predizbornoj kampanji, ovaj list na 13. strani objavljuje i tekst o sukobima u Siriji s nadnaslovom "Predsednik SAD jedno priča, drugo radi". Ili 23. maja na strani 15 izveštava kako je Ivanka Tramp "za 100 miliona dolara odobrila maltretiranje žena": navodno, Trampovoj ćerki je tokom posete Saudijskoj Arabiji obećana uplata od 100 miliona dolara u njen Fond za žene preduzetnice, zbog čega je ona zažmurila na konstantno kršenje ženskih ljudskih prava u toj državi. Takvi i slični tekstovi bili su nezamislivi do pre samo nekoliko dana, kada se uredništvo "Informera" klelo u Donalda Trampa kojem su – da se ne zaboravi – pobedu čestitali pozdravom "Donalde, Srbine", ispisanom na bilbordima usred Beograda.
Za međudržavne odnose između SAD i Srbije nije naravno važno šta će napisati "Informer", ali je izveštavanje tog lista oduvek bilo prava slika onoga šta Vučić zapravo želi, ali ne može da izgovori. Iako su baš "Informer" i "Srpski telegraf" viđeni kao u najvećoj mogućoj meri prorežimski mediji, upravo su oni najveći promoteri "majčice Rusije" i Donalda Srbina: sasvim suprotno zvanično proklamovanoj, proevropskoj politici Aleksandra Vučića. A zaista je teško pretpostaviti da su se mediji koji su otvoreno stali u službu režima, njemu suprotstavili baš na jednoj od najvažnijih tačaka – odnosima s velikim silama.
Kako bilo, u ovom trenutku može samo da se čeka i vidi šta se zaista događa na liniji Vašington–Beograd i da li se Skot zaista samo zaleteo. "Informer" u međuvremenu "briljira" u tekstovima o američkom ambasadoru, otvoreno se sukobljava sa svakim ko nije ustao u njegovu odbranu, proziva, diskredituje i konstruiše... uporno dokazujući Skotovu i ocenu mnogih drugih ljudi da je reč o mediju koji objavljuje neistine, i za koji se opravdano sumnja da uopšte odgovara definiciji medija.
Zapravo, ima li uopšte onih koji još sumnjaju?
Tamara Skrozza, tekst za nedeljnik Vreme
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: