Filozof Počuča u pravnom sistemu Srbije

Radomir Počuča je odlukom Apelacionog suda u Beogradu i pravosnažno oslobođen krivice. Ovaj sud je potvrdio prvostepenu odluku po kojoj se dotični Počuča ne smatra krivim za ugrožavanje sigurnosti pripadnica organizacije Žene u crnom, a koje su ga prijavile zbog pretećeg FB statusa. Naime, 25. marta 2014. Žene u crnom su obeležavale petnaestogodišnjicu zločina nad albanskim civilima, što se Radomiru Počuči očigledno nije dopalo pa je napisao, povodom ovog događaja, sledeću poruku na Fejsbuku: “Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi… Gospodo huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi, udružite se i podelite po p**** onome kome treba da se da po p****“.

Tako je govorio, to jeste pisao Radomir Počuča, konsterniran akcijom Žena u crnom… Otvorio dušu Počuča i napisao status koji će ući u legendu, i to ne toliko zbog svojih reči, koliko zbog odluke suda. Elem, Apelacioni sud je izrazio mišljenje da, pošto Počučin status počinje sa rečju „mislim“, onda se ovde radi više o misaonom stavu pisca statusa, kao i da „napisani status u sebi ne sadrži jasnu i nedvosmislenu pretnju… što je bitno obeležje krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti“.

Sledeći tu logiku, možemo zaključiti da se ovde više radi o jednoj spekulativnoj formi izražavanja mišljenja koja se jasno iskazuje kroz Počučin izraz „mislim“. Verovatno se ovde dotični ponuknut logičkom tradicijom – a sa posebnim osvrtom na Dekartov stav: Mislim dakle postojim ili pak onaj Kantov: Ja mislim, koje mora moći da prati sve moje predstave – samo nadovezao na velike predhodnike u filozofiji i hrabro iskazao svoj stav rečju „mislim“. Nastavak Počučinog izlaganja pada ispod njegovog početnog spekulativnog izraza, ali to više nije toliko ni važno jer se naš filozof već logički ogradio od onog što sledi u nastavku postavivši na početku nesavladivu maksimu koja stoji iznad svega – mislim. Možda naš filozof i nije stremio tako dubokim promišljanjima kakva mu se spočitavaju, ali je Apelacioni sud svakako prepoznao ovu spekulativnu notu njegovog statusa i zbog toga je odlučio da Počuča, iz logičko-filozofskih razloga, nije kriv.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da se kod Počuče radi o klasičnom metafizičkom problemu odnosa bivstvovanja i trebanja, jer nakon spekulativnog izraza „mislim“ kao odrednice samog bivstvovanja sledi „preporuka“ ili pak ono šta bi trebalo da se uradi, što se u Počučinom stavu se izražava kroz poziv navijačkim grupama: podelite po p**** onome kome treba da se da po p****. No, naš junak je samo mislio da bi trebalo nešto da se uradi, uz mali nagoveštaj i konkretno šta, ali to se opet ne može protumačiti kao ugrožavanje sigurnosti pripadnicama organizacije Žene u crnom. I sa logičke, a izgleda i pravne strane, Počuča ne može biti okrivljen jer naprosto nema elemenata odgovornosti. Možda još možemo govoriti o deliktu mišljenja, ali to bi onda značilo povratak u neka mračna „ideološka“ vremena kada su ljudi zbog „pogrešnog“ mišljenja išli u zatvor. Danas misliti znači zapravo samo to – ja mislim i ništa drugo.

Dakle, ako dobro shvatamo, ukoliko želite da iskažete nešto što mislite da bi moglo da vas dovede u nezgodnu poziciju ili čak i u situaciju da vas neko tuži, vi samo, pre nego što iznesete svoj stav, započnite misao sa rečju mislim i naprosto ste abolirani od svake krivice. Znači, ako vi, na primer, želite da kažete ili napišete da je neki političar, evo recimo današnji predsednik Srbije, diktator ili totalitarista ili ratni zločinac, ili pak mislite i nešto gore, onda lepo samo započnite ovaj svoj iskaz sa rečju mislim… Doduše, možda vam ulete specijalci u pola noći u stan i uhapse vas, i promptno osude i strpaju u zatvor, jer možda sud ipak zaključi u vašem slučaju da nema baš svako pravo na spekulativno mišljenje kao Počuča, koji je svojevremeno filozofski obnašao funkciju portparola Protivterorističke jedinice MUP-a, a poznato je i njegovo filozofsko delovanje u Ukrajini i navodno filozofska priprema filozofskog ubistva.

No šalu na stranu, ova presuda je nažalost samo još jedan šamar srpskog pravosuđa logici, slobodi i razumu, a može da se tumači i kao poziv na linč onih koji se ne uklapaju u dominantni i poželjni model totalitarne i nacionalističke stvarnosti. Ona je veliko ohrabrenje za ekstremističke i profašističke grupacije koje su ovih meseci ponovo veoma aktivne i sistematski šire strah Srbijom.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: