Grobar je bio bolji

Naravno, znali smo da ćemo zažaliti za bivšim predsednikom. Pa makar on bio i notorni Tomislav Nikolić. U Srbiji je to više od izvesnosti. Ne samo što ovde od lošeg uvek može gore, nego će i biti gore. Već sada nam Nikolićev mandat izgleda kao vreme mira i spokoja. A i razonode: s tugom ćemo se sećati predsednika koji bi u gostima opušteno zaigrao na tradicionalnu muziku svojih domaćina. Jer, bivši predsednik je pravio budalu od sebe, dok novi predsednik pravi budalama sve druge.

Pa i svoje pristalice. Evo, recimo ono jutro, novog predsednika je na poslu htela da iznenadi oveća grupa omladinaca iz SNS-a. Njih nešto manje od 200, ako su svi stali u sliku i ako sam ih dobro prebrojao, spontano se okupilo na trgu ispred predsedničke palate da… Šta? Zašto su ti mladi ljudi tu došli? Da predsedniku požele dobro jutro? Mogli su i sms da mu pošalju – dobro jutro, predsedniče. Da ga uplaše? Da predsednik pomisli, recimo, da je to Inicijativa Ne davimo Beograd, pa da pobegne s posla. A oni da viknu – šalili smo se, mi smo vaši, nećemo vam ništa.

Vest kaže: „Članovi omladine Srpske napredne stranke (SNS) priredili su iznenađenje lideru partije i predsedniku države Aleksandru Vučiću – jutros rano došli su ispred zgrade Predsedništva da ga pozdrave prilikom dolaska na posao“. Dakle, da ga iznenade i pozdrave. Zašto? Vest ne kaže. Iz saopštenja Pres službe predsednika izostalo je objašnjenje za spontano okupljanje. Kao što nije objašnjeno ni zašto se tu našao ministar policije Nebojša Stefanović. Za Nikolu Selakovića, koji je takođe bio tamo, jasno je – došao čovek na posao. Dok je Stefanović izostao s posla – da bi iznenadio i pozdravio predsednika, kao i drugi omladinci.

Zašto bi iko na svetu želeo da iznenadi i pozdravi predsednika? I to baš ovog predsednika, koji nas, za razliku od prethodnog, ni na trenutak ne ostavlja na miru. Kakvu su poruku poslali omladinci na čelu sa svojim predsednikom ostalim građanima Srbije? Da li su hteli da nam kažu da je to samo njihov predsednik i da samo oni smeju da ga iznenade i pozdrave? Gde su tog jutra bile siledžije da omladincima stežu kragne i odvlače ih s trga? Jer ima i neke druge omladine ovde, koja bi takođe da iznenadi i pozdravi predsednika, al’ se nekako uvek nađe neko da te omladince „odnese“.

Rečito je prisustvo ministra Stefanovića. I on je počeo kao omladinac koji, u živim programima, iznenađuje i pozdravlja svog šefa. Pa je završio kao ministar. Sa njim, ovaj grupni portret s predsednikom dobija nove konotacije. Recimo, predsednika ne bi mogla da pozdrave deca koja se dualno obrazuju. Za razliku od omladinaca is SNS-a, dualni đaci moraju da požure na svoja radna mesta. Tako se Srbija deli duž još jedne linije: na partijske i nepartijske omladince. Partijski omladinci pozdravljaju predsednika, a nepartijski pohađaju dualne škole.

Jasne su i perspektive: đaci iz Stefanovićeve škole ulizištva mogu da se nadaju ministarskim mestima; deca iz dualnih škola nemaju čemu da se nadaju.

Dejan Ilić, Peščanik.net

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: