Guženje mečke

Afera "Inauguracioni davitelji" svakim se danom sve više usložnjava, a stvari trenutno ovako stoje - Beogradsko Tužibapstvo je pod pritiskom javnosti - inače mu, bezbeli, ne bi palo na pamet - zatražilo od MUP-a da "identifikuje" primenjivače prekomerne sile, MUP je taj posao promptno obavio, onaj moj alavi Vuk je ugledao masan zalagaj i počeo da se oblizuje, a udarno esenesovsko pero, Vladimir Đukanović je u svojoj redovnoj kolumni u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, blagonapisao da bi "momke iz obezbeđenja" u stvari trebalo pohvaliti, a ne na njih osipati drvlje i kamenje.

"Momke" bi - obrazlaže Đukanović - trebalo pohvaliti zato što su blagovremeno sprečili stravično krvoproliće predviđeno "prepoznatljivim scenarijem". A evo šta je - saglasno Đukanoviću - pisalo u "prepoznatljivom scenariju": bilo je, dakle, predviđeno da jedan čičica oboleo od parkinsonizma, jedna novinarka i jedan "protestant" - Tanjugovog fotoreportera ne računam jer je njegovo prisustvo naknadno demantovano - do te mere isprovociraju okupljene esenesove pristalice da ovima ne ostave drugi izbor nego da ih izgaze i umlate, a sve to s podmuklim ciljem - pazite sad - da se baci mračna senka na visoku inaugraciju i visokoinaugurisanog.

U ovakvim slučajevima najbolje je pribeći zajebanciji jer drugog leka za OVO nema, mada i zajebancija slabo pomaže. Đukanovićev, naime, scenario ima izvesnih sličnosti sa scenarijom za onaj film iz prastarog vica u kome je bilo "predviđeno" da neki rmpalija u jednoj škakljivoj sceni naguzi mečku - mučan posao u koji niko od glumačke ekipe nije hteo da se upusti - pa su filmaždije u izudnici turile u novinčine oglas: "Potreban čovek da naguzi mečku za 1000 maraka." Kad eto ti sutradan zorom Muje, ulazi u kancelariju kod "scenarista" i sav pokunjen pita: "Je'l može da guzim za sedamsto? Nisam više mogao da skupim."

Viastinu treba biti na vic-Mujinom mentalnom nivou pa pomisliti, a potom i napisati, da postoje osobe spremne da se izlože lomljenju kostiju i glava zarad "bacanja senke" na Vučićevu inauguraciju. Ne kažem da u Srbiji nema i takvih - u Srbiji, fakat, ima svakakvih - ali čak i u slučaju da su se pojavili zlonamerni provokatori njihovo udaljavanja sa skupa je bio posao državne policije, a ne stranačkog obezbeđenja koje - ako je verovati zakonu - treba da vodi računa o radu, redu i miru isključivo unutar skupa pristalica.

U realnom životu ipak nije smešno kao u vicu. U stvarnom životu mečka guzi nas, sirotinju raju, papreno nam naplaćuje guženje i još joj je malo što nas guzi i naplaćuje, nego nam zavrće uši i zahteva da vrištimo od zadovoljstva.

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: