Igra prestola

Na političkoj sceni Srbije ništa više neće biti kao što je bilo do prošle nedelje. Javnost je preko telala obaveštena da su se članovi SNS toliko okuražili da su od Aleksandra Vučića gotovo ultimativno zatražili da nekome od njih poveri mandat za sastav nove vlade. Takvu „drskost“ od naprednjaka niko nije očekivao, ponajmanje njihov lider.

Čak je i Vučić priznao da je bio iznenađen. Nije rekao, ali zvučalo je kao da je bio i - uvređen.

I eto nama nove zanimacije - ko bi iz SNS mogao u premijersku fotelju. Neizvesnost, ipak, nije dugo trajala. Maja Gojković je posle sednice Predsedništva SNS-a smirila nervozu u naprednjačkim redovima. Brže od bensedina, jer njene reči smiruju, a da pre toga niko ne mora da se konsultuje sa lekarom ili farmaceutom, što savetuju čak i u reklamama za farmaceutske proizvode.

Uz to, njene reči delovale su jače i bolje od bilo kog leka za smirenje. Prosto - brže, jače, bolje!

Ne znam za druge, ali mene je iznenadio čvrst i odrešit stav naprednjaka. Ko bi od njih očekivao da se žestoko suprotstave lideru i da jednoglasno zauzmu stav da će oni podržati samo onog koga Vučić sam imenuje za mandatara. Takvu „hrabrost“ niko od naprednjaka do sada nije pokazao. Osim Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina, s tim što intenzitet njihove podrške za sve što Vučić kaže ili uradi sada opasno ugrožava Marko Đurić.

Suočen sa ogromnim „pritiskom“ naprednjaka da sam odluči koga će imenovati za mandatara, Vučić se našao u još većem problemu. Ipak, smogao je snage i ovih dana otklonio još jednu veliku dilemu. Srbija će do kraja ove nedelje, najavio je, dobiti premijera. Ili će, dodao je brže-bolje, ali ne i jače, dobiti premijerku. I sad neka neko kaže da novi predsednik nije sve karte stavio na sto i tako omogućio građanima Srbije da na vreme saznaju ko će u narednih nedelju-dve, nekako baš u vreme kada se očekuje i nova, sedma sezona serijala Igra prestola, zauzeti politički najvažnije mesto u državi.

U Srbiji je, pak, igra prestola završena još 2. aprila, bar dok se ne promeni važeći Ustav, što se ne bi smelo isključiti kao jedna od mogućih opcija.

Zbog tolike neizvesnosti mnogima je od izbora premijera zanimljiviji rat srpskih tabloida. Baš su zaratili. A s obzirom na to da su svi ključni ljudi srpskih „žutaća“ bar neko vreme zajedno radili, da su jedni od drugih učili zanat, da jedni o drugima mnogo toga znaju, u ovom ratu ne nedostaje municije. Puca se iz svog artiljerijskog oružja. Brojčano slabiji, vlasnik Kurira Aleksandar Rodić obelodanio je da ulazi u politiku. Ne u Politiku, u koju je pre par godina hteo da ušeta kao vlasnik, već u političku arenu. Samo nam je još to falilo.

Zato, sa godinu i po zakašnjenja, na Rodićevo „Srbijo, izvini“, moram da odgovorim - izvini Rodiću, a gde si bio do sada? Ko je ono 1. marta, mesec dana pred predsedničke izbore posetio Adrija medija grupu? Ko je Rodiću rekao: „Baš sam srećan što sam ovde“? I pravo da vam kažem, baš me briga što je pukla tikva između Rodića i Vučića. U stvari mi je čak i drago, jer su takvim, neprirodnim odnosom njih dvojica samo doprineli da se još više pokvare odnosi između političara i medija.

Vlast je i pre razlaza sa Rodićem, koji se tereti i da državi za poreze duguje više od dva miliona evra, našla nove mezimce. Ko ne veruje neka pogleda naslovne strane drugih tabloida. U njima nećete naći odgovor na pitanje ko je vlasniku Kurira omogućio da duguje dva miliona evra, dok se građanima plene kuće zbog duga za struju od nekoliko hiljada evra? Neće biti da je sve to moglo bez, bar prećutne, saglasnosti vrha vlasti. A to onda znači da su današnji neprijatelji bar neko vreme bili saveznici. I ima li neko ko bi se kladio da neće jednog dana to možda ponovo biti? Samo ako ponovo nađu zajednički jezik, pardon interes.

Čudna je vlast u Srbiji, stalno se hvali da gradi, a ne može - bez rušenja. Ovih dana na meti je skladište kompanije Nelt u Travničkoj ulici, koje je država pre toga trebalo da otkupi za potrebe Beograda na vodi. U Neltu tvrde da za svoju imovinu nisu dobili ni dinar i ako je to tačno onda im je imovina konfiskovana i poklonjena - drugoj privatnoj firmi. Biće da su kompletni idioti zaboravili i da je u Beogradu na vodi država Srbija manjinski vlasnik. Ili je njima većinski vlasnik, ma ko to bio, važniji od države?

Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: