Kalabić - rehabilitacija fašizma se nastavlja

Poslednja odluka Višeg suda u Valjevu kojom je rehabilitovan Nikola Kalabić, predstavlja samo još jednu u nizu sramotnih odluka srpskog pravosuđa zbog koje se njeni građani stide i pitaju se da li ima kraja moralnoj sunovrati našeg pravosuđa i društva.  Kakva se poruka ovim presudama šalje ne samo o prošlosti nego i o budućnosti?

Srbija je izgubila svaki osećaj za pravo i pravdu, a njenim ulicama slobodno se kreću lica sa pozamašnim krivičnim dosijeima – protiv kojih su podnete na desetine krivičnih prijava, a oni su usled neprocesuiranja postali imuni na zločin. Da ne govorimo o ogromnom broju naših komšija odgovornih za strašne zločine tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ako je takvo stanje danas, onda ne čudi zašto se zločini od pre tri-četvrt veka mogu otpisom pera relativizovati… a u slučajavema kada imaju i imovinsko-pravne posledice – čak poništiti.

Upravo ovaj razlog – restitucija imovine koja je oduzeta po osnovu presuda „partizanskih“ sudova, bio je osnovni motiv pokretanja sudskih postupaka zakonitih naslednika. Želeli su da im se imovina predaka vrati u posed. Pod izlikom da se okrivljenima za zločine u ratu nije omogućilo pravedno suđenje i dovođenjem „uglednih“ istoričara u svojstvu svedoka, da opovrgnu navode optužnice izrečene pre sedamdeset i više godina, lokalni sudovi po Srbiji izriču oslobađajuće presude za očigledne zločine počinjene u ratu i neupitnu kolaboraciju s okupacionim snagama. Na kraju se sve pretvorilo u farsu i sprdačinu, gde se, navodno, zbog par desetina kvadrati poslovnog i stambenog prostora, kao i nekoliko ari šljivika, na najbesprizoriji način izokreću istorijske činjenice i naružuje sopstveni narod.

No, ako se već želela vratiti imovina koja je nepravo konfiskovana ili nacionalizovana posle Drugog svetskog rata (pod uslovom da nije stečena u ratu i ne predstavlja „nelegalno“ stečenu imovinu), poput one koja je na osnovu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagača (Službeni list DFJ”, br. 36/45 od 29.5.1945), onda se moglo pristupiti izmenama i dopunama tog Zakona, a ne prekrajanju i rekonstrukciji istorije. Umesto da u obrazloženju presude o restituciji stoji da se „vraćaju sve nepokretnosti koje se vode na ime Nikole Klabića, a koje su mu oduzete odlukom Sreskog suda u Mionici od 11. septembra 1946“, u presudi Višeg suda u Valjevu stoji da se „rehabilitovano lice Nikola Kalabić smatra neosuđivanim“.

Možda se motivi naslednika odista iscrpljuju na imovinsko-pravnom nivou, ali je jasno da su motivi države sasvim drugačiji.

Boris Kršev, tekst za portal Autonomija

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: