Ko zlo ne kažnjava, taj zlo naređuje

I danas postoje ljudi koji misle, štaviše ubeđeni su da Vučić ima nesanicu, da ne može da spava od brige za narod i stabilnu državu. Kao da se stabilna pravna država može stvoriti iz neprava kojim on vlada od 2012. godine, kada je nezakonito seo na mesto koordinatora svih službi bezbednosti.

Usledile su afere: Aflatoksin, "Helikopter", Savamala, bahatost ministra vojnog kome je kao nagradu za apstinenciju iz vlasti podario ulogu šefa BIA, pa afere sa stanovima u Bugarskoj lažnog doktora, gradonačelnika Beograda.

Aman, ljudi, u normalnim zemljama da je samo lažne doktorande i "diplomce" štitio i branio ostavljajući ih na funkcijama, bio bi opozvan iz politike za sva vremena. Stara istina glasi: "Ko zlo ne kažnjava, taj zlo naređuje". A mi, kao stado, prestali smo i da se čudimo zlu koje nas je snašlo. Svako kome je i malo stalo da živi, ne u razvijenoj, nego bar u normalnoj državi, vidi da smo probili dno i slobodnim padom letimo u ambis. Postali smo masa neidentifikovanih, nedefinisanih lakosmislećih ljudi i zajedno sa većinom učenih glava (čast izuzecima), koje smatramo elitom, provodimo dane, vodeći banalne diskusije, o poskupljenjima, o skoro svakodnevnim ubistvima na ulicama, o ljubavnim aferama estradnih radnika i radnica, o Noletu Đokoviću i spoljnoj politici ili fudbalskim utakmicama, više svetskim nego našim. To je najveći problem Srbije. Ogroman broj građana poistovećuje i tretira Vučića kao normalnog političara. A dovoljno je setiti se šta je sve obećao pa slagao od dolaska na vlast do danas i biće jasno da se radi o neizlečivom paternalisti. Treba li podsećati na drevnu narodnu izreku: "Ko laže, taj i krade...". On sve nas građane, pa i većinu njemu odanih, tretira kao nezrele, nedorasle, nesposobne ljude da brinu sami o sebi pa im je potrebna njegova "očinska briga" i pomoć onih iz inostranstva koji su jači i od njega. Na potpuno isti način se svetski moćnici ponašaju prema njemu. Svako malo predsednika naše tzv. države "brifuje" neki zamenik pomoćnika državnog sekretara iz neke velike sile.

A možda je AV u pravu, jer većina građana Srbije nikako da shvati da je njegova borba za opšte dobro i za jaku i stabilnu Srbiju samo verbalni ekvilibrizam i čista zloupotreba demokratije u lične i partijske svrhe. Da je njegova stranka leglo kriminalaca. Da su njegove svakodnevne konferencije za novinare, bolest zvana narcizam, potreba da uspostavi dominaciju u svim oblastima života. U političkom smislu, to je vašarski egzibicionizam tipa "Ko nabije - taj dobije".

U svom inauguracionom govoru on tvrdi da zna kako će od Srbije stvoriti ekonomski jaku i politički stabilnu državu. A samo par dana kasnije, u novinama koje on kontroliše, na naslovnoj strani glavna tema je ovo: "Država kreće u odbranu ćirilice". Naješćemo se valjda ćirilice i biće nam lepo. Istog dana još indikativniji naslov u jednom od njegovih omiljenih tabloida: "Vučić preko EPS finansira privatnu vojsku".

To su primeri njegove "bespoštedne" borbe za ekonomski jaku i politički stabilnu Srbiju. A vi i dalje verujte da on pati od nesanice i ne može da spava od brige za opšte dobro svih nas.

Milojko Pantić, kolumna za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: