Lov na foke i premijera

Građani Srbije u ponedeljak su saznali najvažniju stvar na svetu – koju je knjigu sada već bivši premijer Aleksandar Vučić poklonio svakom od dojučerašnjih saradnika! Jedino još niko, ni Vučić, ne zna ko će biti na najvažnijoj političkoj funkciji tri naredne godine. Ili možda tri meseca, pa zbog toga nije ni toliko važno ko će dobiti mandat da pročita imena članova vlade, koju je Vučić sastavio. 

Novi predsednik dan pre zakletve delimično je otvorio karte i javnost obavestio da su u igri ostala „samo tri kandidata“ za mandatara. Nema više tajni - premijer će biti ili neko iz SNS, ili Ivica Dačić, ili neka nestranačka ličnost. Samo, ko je ovim sužavanjem liste kandidata ispao iz igre osim Đorđa Vukadinovića, Saše Radulovića, Boška Obradovića, Saše Jankovića, Zorana Živkovića i Vuka Jeremića? A možda je to Vučiću i bio cilj – da što više produži neizvesnost, da ne bude samo njemu dosadno na novoj funkciji bar dok se ne raspišu redovni beogradski, a možda i vanredni parlamentarni izbori?

Konačnu odluku o svom nasledniku - u Vladi, nikako u SNS, jer je video kako je Tomislav Nikolić prošao čim je podneo ostavku - Vučić će saopštiti do 18. juna. Ako se do tada nešto na političkoj sceni ne iskomplikuje, na primer zbog ilegalnog lova na foke i morževe u Antarktiku ili ukoliko monsunske kiše parališu saobraćaj u Kambodži. U tom slučaju će predsednik Srbije imati novi razlog da na neodređeno vreme odloži odluku o mandataru. 

Vučić je propustio priliku da prvi put u modernoj istoriji mandatara izabere na tenderu. Mada bi takav postupak teško objasnio, jer se ni direktori javnih preduzeća ne biraju na javnim konkursima, iako bi po zakonu baš tako moralo da bude. 

Da se premijer bira na tenderu, kakve bi uslove morao da ispunjava? Da je prvo upisao državni fakultet, da nekoliko godina nije položio nijedan ispit i da je onda preko noći shvatio da se na nekom privatnom univerzitetu diploma, pa čak i doktorska titula, može steći i bez učenja? U redu, taj uslov mnogi ispunjavaju, samo su se trudili da nigde ne ostane nijedan pisani dokaz da su baš tako postali akademski građani, tako da to teško mogu da dokumentuju. 

Opet, kako bi, da se raspiše tender, reagovala Komisija za javne nabavke? Da li bi insistirala da najniža cena (plata) bude preovlađujuća za izbor najboljeg ponuđača? I kako se to uklapa u tržišno načelo po kome je niska cena odraz lošijeg kvaliteta, jer ako je tako, plašim se da bi najniža cena u stvari bila najskuplja za državu. 

U tenderu bi moralo jasno da stoji i da Vlada ne sme sebi iz budžeta da daje subvencije od 10.000 dolara zato što popuna mesta premijera ne može da se tretira kao otvaranje novih radnih mesta. Bez takve odredbe, nekome bi i to moglo pasti na pamet. 

Zbog štednje najjeftinije je da Vučića zameni potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Novog Sada. Na vratima premijerskog kabineta mogu da se ubace samo slova E i V iza VUČ i ispred IĆ. I eto od Vučića - Vučević. Kritičari sumnjaju da bi to mogla biti i jedina promena. 

Dan pre polaganja zakletve Vučić je još jednom iznenadio javnost. Ne time što je obećao prosečnu platu od 440 evra do kraja godine – obećavao je on ranije i celih 500 evra, pa je ostvarenje tog cilja pomerio za 12 meseci – već izjavom da, za razliku od drugih, ne misli da bude na vlasti još 10 godina. To me podsetilo na vic u kome konobar pita sina koliko je jedan i jedan, a ovaj mu kaže dva. Nezadovoljan isto pita i prvog prolaznika i dobije isti odgovor. Hmm, pomisli u sebi, možda i jeste dva, ali je malo. Tako i Vučić ne planira da bude na vlasti još 10 godina. Pet prethodnih proveo je na vlasti kao PPV i premijer, narednih pet biće predsednik, a posle ćemo već videti. Svoga boga. Uostalom, ko će se ovog obećanja setiti za 10 godina? A možda on računa na to da građani Srbije loše računaju. A on možda računa i na još jedan predsednički mandat, čim promeni Ustav Srbije. 

Od svih saradnika jedino je razočarao Sinišu Malog. Niti je dobio knjigu, niti će ponovo da bude gradonačelnik. Nije to ništa strašno. Ako se Mali strpi godinu i po dana bez funkcije, eto njega opet na javnoj sceni. Ako ne veruje, neka pita Batu. Mislim na Bratislava Gašića, mada Malom mnogo može da pomogne i neki drugi – veliki bata.milan

Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik NIN

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: