O seksizmu, licemerju i potrebi da sve uvaljamo u isto blato

„Ako vam kažem, moraću da Vas poljubim“, rekao je voditeljki televizije N1 bivši predsednički kandidat i lider novoosnovanog „Pokreta slobodnih građana“ Saša Janković.

Najpre je potrebno istaći, naročito u još uvek dominantno patrijarhalnoj sredini kakva je Srbija, da je svako neumesno obraćanje ženi ili ponašanje prema njoj, koje bi je makar i u najmanjoj mogućoj meri degradiralo kao vama jednaku individuu u diskusiji, ili bilo kojoj drugoj životnoj situaciji, apsolutno neprihvatljivo. Ustvari, da se ispravim, ne postoji u ovoj kategoriji „najmanja moguća mera“. Svako obraćanje ženi koje ona smatra neprihvatljivim je apsolutno neprihvatljivo i tu nema nikakvog prostora za dalju diskusiju, niti za produžavanje takvog razgovora na nivou koji nije primeren ili je degradirajuć, ili je uvredljiv za sagovornicu na bilo koji način.

Živeći u Engleskoj okružen ljudima koji dolaze iz raznolikih kultura i zemalja sveta u izrazito multinacionalnoj i multikulturalnoj sredini kakvi su gradovi Birmingem i London, naučio sam prilično brzo da su ovde svi izuzetno pažljivi, ponekad čak i sasvim rezervisani prema „šalama“ bilo koje vrste, zbog visokog nivoa svesti o tome da se, naprosto, ne smejemo svi istim stvarima, životnim situacijama ili okolnostima. Bilo kakve šale u čijoj su konotaciji pol, rod, nečije poreklo, država iz koje dolaze, seksualna orijentacija i slično, nisu neprihvatljive, ali to u ovim sredinama više i nije potrebno naglašavati, jer je takvo ponašanje prevazišlo kategoriju naglašeno neprihvatljivog i postalo jedan sastavan deo svakodnevnog života oko kojeg nema diskusije. Nikada za ovih gotovo devet meseci od kada sam stigao u Veliku Britaniju na master studije, nisam prisustvovao situaciji u kojoj se na predavanjima ili van njih, na sportskim aktivnostima, u šetnji ili pak kućnim zabavama, o ženama govori u kontekstu karakteristika koje bi na bilo koji način njihovu poziciju u razgovoru ili situaciji u kojoj smo se zajedno našli, učinile drugačijim u odnosu na ono što karakteriše muškarce i njihovu poziciju u istim okolnostima. Zaista, da biste se ovde sa bilo kim šalili kako se još uvek često našalimo mi iz Srbije i generalno sa Balkana, morate tog nekog zaista jako dobro da poznajete i budete dovoljno privatno bliski, kako biste bili sigurni da će taj neko razumeti da ste se zaista samo našalili i da ono što ste rekli ni u kom slučaju nema negativan ili uvredljiv kontekst. Na univerzitetu i poslu, sa kolegama, nema pokušaja da ispadnete „kul“, vickasti i duhoviti na teme koje su ovde civilizacijski neprihvatljive za šale i pošalice. Moram da priznam da mi ovo kao nekom ko sebe smatra građaninom sveta i feministom – vrlo prija. Voleo bih da jednog dana u Srbiji usvojimo slične obrasce o prihvatljivom i neprihvatljivom ponašanju kako bismo bili svesni osećanja svih komšinica i komšija sa kojima živimo i kako bismo se baš svi međusobno poštovali i uvažavali. Uopšte nije teško.

Napisao sam već da su svaki razgovor i ponašanje koje žena smatra neprihvatljivima – neprihvatljivi, bez dalje priče. Saša Janković se izvinio zbog svoje nespretne izjave i koliko mi je poznato, Minja Miletić je to izvinjenje prihvatila. Televizija N1 je primereno reagovala u nameri da zaštiti novinarku zaposlenu na njihovoj televiziji i ja tu vidim puno dobrih primera. Time bi zaista ova tema trebala da bude, ne zatvorena, već naprotiv slavljena kao pozitivan primer pretendenta na vlast u Srbiji koji nudi izvinjenje uz priznanje da je pogrešio, kao i poslodavca koji štiti svoju zaposlenu – što nikako ne smemo da smetnemo sa uma, jer ovo je takođe bilo vrlo važno i treba da posluži kao jasan putokaz i primer drugim poslodavcima u Srbiji kako se staje uz prava i integritet svog zaposlenog.

Ono što iz moje perspektive jeste problematično u ovoj situaciji je nešto što je tema za neki drugi put, ne za ovaj tekst, a to je naša sklonost u Srbiji da stavljamo znak jednakosti između ljudi i situacija između kojih znaka jednakosti, naprosto, nema. A, ako znak jednakosti crtamo, a često to radimo, samo sebi štetimo iznova i iznova. I mada je apsoluno tačno da svaki neprihvatljiv govor takvim treba i označiti, što sam već više puta napisao, mislim da je i ovaj primer pokazao jednu od naših čestih i skupih grešaka da kvalitetnim ličnostima grešku ili manu u javnoj osudi rabimo do iznemoglosti i dok istu ličnost ne smučimo svima pa i samima sebi. Mislim da Saša Janković nije zaslužio da mu se to desi zbog ove nesrećne i pogrešne izjave, a količina i intenzitet besa u osudama, kojih je bilo toliko mnogo u javnosti u prethodnih nekoliko dana, učinile su da deluje da se jednako tretiraju njegova i izjava novog šefa BIA Bratislava Gašića, koji je onomad rekao da voli novinarke koje lako kleknu. Ne mislim na težinu izjava, jer ni jedna ni druga nisu bile na mestu, već o tome da smo došli do toga da isto tretiramo gafove Jankovića i Gašića, kao što smo i Tadića i Nikolića, ali se onda naljutimo i zgrozimo kada Vučić samog sebe uspoređuje sa Đinđićem – a mi smo mu za to stvorili prostor.

Dakle, naša je velika greška što dajemo jednake uslove za uspon i pad i vrednosno jednako tretiramo ljude koji su nam naneli i svakodnevno nanose ogromnu štetu s jedne strane i, sa druge, koje nikada sa njima ne mogu ni u istu rečenicu. Tako dolazimo do toga da smo naviknuti da jedan Gašić i njegovo okruženje s pozicije vlasti postupaju na način na koji postupaju, pa je svaki novi njihov neprimeren potez još malo više „tja“ od prethodnog, ali smo vrlo spremni da svakodnevno i prekorno podsetimo Jankovića na neprihvatljivost njegovog ponašanja, a o razlici u ulogama jednog i drugog na političkoj sceni Srbije i razlikama u onome šta jedan i drugi znače za Srbiju u ovom trenutku, valjda nije potrebno govoriti. Ako jeste, neki drugi put. A neprimeren govor je uvek neprimeren, bez obzira od koga dolazi i to je, takođe, vrlo jasno.

Igor Besermenji, kolumna za portal Autonomija

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: