Pad lokalnih šerifa bio bi kraj Vučićeve vlasti

Filip Balunović, urednik srpskog izdanja časopisa “Le Monde Diplomatique”, ocenio je u Novom danu TV N1, da bi kraj vlasti Aleksandra Vučića mogao da počne na lokalu. Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, prema njegovim rečima, ima dobre šanse na izborima u Beogradu, dok za opozicione političke partije smatra da treba da se povuku sa scene.

Balunović je nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, u “Le Monde Diplomatique” objavio tekst naslovljen “Izbori u šerifatu” u kojem je govorio o, kako ih zove, lokalnim šerifima koji drže pod kontrolom biračko telo Aleksandra Vučića, navodeći primere Bratislava Gašića u Kruševcu, Gorana Kneževića u Zrenjaninu ili Dragana Markovića Palme u Jagodini.

“Govorio sam o 'lokalnim gazdintvima' u kojima postoje ličnosti koje mobilišu biračko telo za vladajuću partiju – ucenjivanjima, potplaćivanjima, zastrašivanjima… Pokušao sam da kažem da je ključ otpora na lokalnom nivou. Ako bi u tim mestima počele da se rastapaju lokalne moći, to bi bio kraj ove vlasti”, uveren je on.

Gost Novog dana se osvrnuo i na predstojeće lokalne izbore u Beogradu, podsetivši da se u glavnom gradu pojavila Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” koja, kako kaže, ima strukturu, cilj, povod za proteste i jedan je od najozbiljnijih pokreta, nezavisnih od političkih partija, koji se pojavio u Srbiji.

Smatra da “Ne da(vi)mo Beograd” ima dobre šanse na lokalnim izborima u Beogradu, ali da se, kako kaže, plaši šta će uraditi opozicija.

“Mislim da bi trebalo da pokupe svoje stvari i da odu sa političke scene. Ne znam ko može da veruje Draganu Šutanovcu, Zoranu Živkoviću, Čedi Jovanoviću…", upitao se on.

Kaže da im on lično ne veruje zato što su oduvek tu, bili su na vlasti, i kad su bili na vlasti nije bio nimalo topliji prema njima nego što je prema SNS-u.

"Za vreme njihove vlasti desile su se privatizacije. Sada govorimo o eksploataciji, sada su se setili Jure, a to se isto dešavalo u vreme njihove vlasti. Meni to jako smeta. Velike fabrike su prodate za vreme te vlasti, mnogo radnika je otpušteno, tretmani radnika nisu bili pod kontrolom države. Meni je to jedna od centralnih tačaka, a ona je preslikana. Nemaju šta da traže, pogotovo ne na lokalnim izborima gde se razivla snaga koja može da ugrozi SNS na lokalnom nivou”, istakao je on.

Balunović podseća i da su se u svetu razvijali društveni pokreti koji su kasnije kooptirani od većih struktura, ali da su političke partije u tim zemljama, poput laburista u Velikoj Britaniji, mogle to da urade jer su uživale poveremnje. “Ne vidim ko to može da dođe u DS, pa da se okrene. Gde je ta struja? Je l' to Balša Božović? Bože sačuvaj!”

Mediji se ne bave novinarstvom nego PR-om

Urednik srpskog izdanja časopisa “Le Monde Diplomatique” je ocenio i da je odnos vlasti prema onim medijima koji se iole kritički odnose prema njoj, paradigma kako se vlast generalno odnosi prema kritičkom mišljenju. Dodao je da u poslednje vreme prati i medije koji nisu kritički nastrojeni prema vlasti i da je zključio da ukoliko ne želite da budete zastrašivani i da vam se iko meša u uređivačku politiku, onda treba da se bavite nečim što nije novinarstvo, već PR.

“Imam utisak da neki mediji rade u kabinetima vlasti. Ne pravim pitanje ko je na vlasti, već ko je profesionalan, a ko ne. Sve je teže baviti se profesionalno novinarskim poslom, jer to iziskuje nešto više od toga da postavljate samo zgodna pitanja. Krvna slika društva može da se vidi ponajbolje kroz odnos vlasti prema medijima”, ističe gost Novog dana.

Podseća i da bi mediji trebalo da budu kanal kroz koji bi prolazile informacije na osnovu kojih bi građani odlučili šta je najbolje za njih. “Ukolike nemate te vrstu informacija, onda nema ni organizacije, ni glasanja na izborima”, smatra Balunović i podseća da polovina građana Srbije ne izlazi na izbore jer, kako kaže, nemaju pristup pravim informacijama i ne mogu da forimraju stavove.

Balunović se osvrnuo i na najavu predsednika Vučića da će otvoriti dijalog o promeni Ustava. Skeptičan je prema najavljenom povlačenju izvršne i zakonodavne vlasti iz procesa izbora nosilaca pravosudnih funkcija, jer kako kaže, priroda moći ove vlasti ne dozvoljava takvu dinamiku da tri grane vlasti budu jasno razdvojene.

Jedna od centralnih tema svaki put kada se pomenu izmene u najvišem pravnom aktu, jeste i Kosovo koje se pominje u preambuli Ustava. Balunović je rekao da je pitanje koliko dalje može da se održava status kvo.

“Sve vreme se nešto dešava u susednoj sobi, vi otvorite vrata, vidite šta se dešava, i kažete 'Ništa se ne dešava'”, ilustruje on odnos Srbije prema Kosovu i podseća da srpski funkcioneri moraju da traže dozvolu za ulazak na Kosovo, dok građani pokrajine nisu tretirani kao građani Republike Srbije.

On kaže da je jednom hteo da uzme rent-a-kar, i da mu je u agenciji rečeno da vozilom može da se kreće samo po teritoriji Srbije. Nakon što im je rekao da namerava da ide u Severnu Mitrovicu, rečeno mu je da ne može, nakon čega je on uzvratio pretnjom agenciji da će je tužiti Ustavnom sudu.

Komentarišući nedolazak nekadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage na festival “Mirdita, dobar dan”, Balunović je rekao da nije preterano osetljiv na visoke zvaničnike, te da mu nije važno da li je Jahjaga ušla na teritoriju centralne Srbiji ili da li je Aleksandar Vulin ušao na Kosovo.

“Važno mi je da su na festival ušli drugi mladi ljudi sa Kosova koji su došli u Beograd i govorili o temama koje se relevantne za društvo, kako ovde, tako na Kosovu. Bilo je reči o nasleđu Bekima Fehmijua. On je bio simbol - kosovski Albanac voljen u čitavoj Srbiji. Takva izvlačenja na kulturnom nivou mogu da pomaknu stvari, pre nego da dođe Jahjaga”, ocenio je Balunović.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: