Pazite, metak

Piše: Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Jedan je, opet, komentator onomad rezignirano ustvrdio da je "apsolutno nemoguće" da se u Srbiji rodi osoba sa političkim talentom i kapacitetom Šarla de Gola.

Uopšte nisam saglasan! Moguće je, ali nije preporučljivo. A zašto? Zato što bi naš eventualni De Gol pred sobom imao imao samo dve mračne opcije: ili da zbriše u Francusku - gde je De Golovima i mesto - ili da čim se upusti u ovdašnju politiku, pronađe nekog oštrovidog Mirka, koji će mu - kad mu složna braća ispale rafal u leđa - povikati: Šarl, pazi metak!

Istini za volju, kao olakšavajuća okolnost za Srbiju treba navesti činjenicu da je i u Francuskoj bilo složne braće koji su pokušavali da ustrele De Gola, ali generala naprosto "nije hteo metak", što mu nije pomoglo da ga Francuzi - čim im je malo sredio državu - već na prvim sledećim izborima mirnim putem ne pošalju u ropotarnicu istorije.

Iz rečenog proizilazi da je, kako god da okreneš, čekati rođenje srpskog De Gola džaba krečenje, pa nam izgleda ne preostaje ništa drugo nego da u postojeći državotvorni haos pokušamo uneti malo reda politikom korak-po-korak, za šta je osnovni preduslov demitologizacija i demitomanizacija ovdašnjeg političkog života. Opozicija je, kako smo videli, sa indignacijom odbila da (sa)učestvuje u dijalogu na koji ju je pozvao neoprezident Vučić, sumnjičeći ga da je to učinio iz sumnjivih pobuda, a kad smo već kod sumnjičenja, iskoristiću demokratsko pravo da i ja budem sumnjičav, pa ću reći da je mojoj malenkosti oporba podjednako sumnjiva kao i neoprezident.

Uopšteno govoreći nisu samo meni sumnjive osobe (svih političkih boja) koje imaju ambiciju da postanu predsednici države, premijeri i ministri i upravo su zbog te (osnovane) sumnjičavosti glede političarskih karaktera mudre glave vaktile smislile i (bar u nekim državama) u život sprovele doktrinu o podeli vlasti uredivši stvar tako da sumnjivci kontrolišu jedni druge, a da opozicija kontroliše sve skupa.

Nevolja je što u Srbiji svaka vlast kontroliše sve osim sebe, a što opozicija ne kontroliše ni sebe ni vlast, nego gleda kako da nahuška studentariju i nosače žute patke da primenom neočekivane sile koja dolazi niotkuda i rešava stvar zbace postojeću nekontrolisanu vlast da bi se vlasti - uz obećanje da će vladati civilizovano i pravično - dokopala ona, opozicija. Ohrabrujuće je - mada nas istorija poučava da se ne treba odavati prevelikom optimizmu - što se, bar u Danasu, sve češće i iz opozicije (Pajtić) i iz novindžiluka (Lekić) čuju glasovi da je krajnje vreme da se menja sistem, a ne ova ili ona ličnost, jer je sa sistemom, ovakav kakav je u Srbiji, svejedno da li je na vlasti Kurta ili Murta.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: