Pitanje zakona, a ne humanosti poslodavca

Problem s Violetom Petrović, radnicom niške Jure jeste pre svega što kao i ogroman broj radnika radi na određeno vreme. Glavno je pitanje zašto firma koja je u ekspanziji i prima od države subvencije zapošljava na određeno vreme, ističe pravnica i savetnica Agencije za mirno rešavanje sporova Olga Kićanović.

Violeta Petrović, radnica niške Jure, obolela od karcinoma, ostala je bez posla jer joj nije produžen šestomesečni ugovor. Naime, Violeti su 31. maja istekle dve godine otkako je potpisala ugovor o radu, tako da poslodavac ima dve mogućnosti, da je zaposli "za stalno" ili da joj da otkaz. U Violetinom slučaju odlučili su se za ovo drugo, iako se ova žena već osam meseci leči od karcinoma dojke.

U Juri za N1 kažu da su poštovali zakona kao i da nije dobila otkaz zbog zdravstvenog stanja.

Olga Kićanović navodi da je diskutabilno da li je sve bilo po zakonu, ali i da problem nije u poslovodstvu Jure: „Tačno je, po zakonu je otkaz, to i nije otkaz već prestanak radnog odnosa jer se završio rok na koji je bio potpisan. Ali postavlja se ključno pitanje: zašto dve trećine Srbije radi na određeno radno vreme? Rad na određeno vreme podrazumeva da su potrebe za takvim radom zasnovane za određen period. Ako se firma širi i dobija subvencije, zašto zapošljava na određeno vreme“.

Savetnica Agencije za mirno rešavanje sporova naglašava da zakon taksativno nabraja kad je moguće zaposliti se na određeno vreme. Inspekcija rada je bila više puta u Juri i nisu utvrdili nepravilnosti, kaže ona i ističe da nepravilnosti nije bilo u drugom koraku, ali prvi je presudan: zašto ljudi rade na određeno vreme u firmi koja je u eksplanziji.

„Ovo uopšte nije pitanje humanosti poslodavca, već poštovanja zakona. Ne bi bilo svega ovoga da je utvrđeno zašto poslodavci zapošljavaju na šest meseci. Sva prava proizilaze na drugi način kada su zaposleni na određeno vreme. Neko može reći da su u celom svetu fleksibilni oblici rada, ali je drugačije tržište rada. To je dijametrano različito u jednoj pravnoj i socijalno odgovornoj državi“, ističe Olga Kićanović.

Država jeste reagovala na slučaj Violete Petrović, „ali nije posao da budiš empatiju kod poslodavca iz Koreje, već da sistemski urediš stvar“, ističe ona. Potrebna je ozbiljnija provera, prvo toga zašto je tako.

Njen savet jeste da se radnici moraju udruživati u sindikate, jer je to jedini način da se izbore za svoja prava. „Treba ih podstaći da se sindikalno organizuju, jer pojedinačno su slabi i uplašeni. To je skup postupak, naš radni spor traje preko četiri godine i košta preko 4.400 evra. Onda vidite koliko ti ljudi treba da imaju novca i da se emocionalno potroše“.

Kićanovićeva, koja se bavi i problemima mobinga na poslu, kaže da su u Srbiji najrasprostranjenije dve vrste mobinga:

„Ekonomski i politički mobing. Ekonomski da se radnik otera bez obaveza po poslodavca, i politički kada je uvek važno nekog skloniti. Stručnjaci su tu kolateralna šteta i tu se javni sektor čisti od mislećih ljudi“, ocenjuje ona.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: