Putin-Erdogan-Orban-Vučić

Postsocijalistički foto-album

Istorijska fotografija? Nadrealistička fotka? Maj, 2017. godine. Čak i ako je delo slučajnosti, ona ima punu dokumentarnu vrednost. Pored Vladimira Putina zadovoljno se smeška Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske. Napram njih mađarski predsednik vlade Viktor Orban. Na korak iza njega srpski premijer i izabrani predsednik države, Aleksandar Vučić.

Kineski ekspres

Putovao sam vozom u Beograd da bih kao član nemačke delegacije učestvovao na konferenciji ARDOS u Narodnoj biblioteci. U novije vreme između Novog Sada i Beograda saobraća novi voz koji polazi i stiže skoro tačno na vreme. Nešto se u Srbiji ipak menja. I dok putujem, čitam u novinama vest da će, zahvaljujući kineskim kreditima, ovaj voz moći da se kreće mnogo brže. I kineska roba će brže stići u Zapadnu Evropu. Na konferenciji čitam svoj referat o postkosmopolitskom romanu. Doktor Hansjerg Berg moli za dozvolu da ovaj esej objavi u časopisu Südosteuropa Mitteilung, časopisu minhenskog Društva za Srednje-istočnu Evropu. Pitam ga, kako iz Minhena vide ono što se dešava u Srednje-istočnoj Evropi. Odgovor ni malo ne zvuči ohrabrujuće. Dvobrzinska Evropa nije samo plan, ona je već stvarnost, treba je samo kodifikovati. Građanima je već dosta finansiranja srednjoistočno-evropskih „projekata”. Kad bi u Bavarskoj bile organizovane „nacionalne konsultacije” o tome, da li su za to da se njihovim novcem, koji u vidu poreza uplaćuju u državni budžet, podržavaju Mađari, odgovor bi bio sigurno negativan, bez obzira na to što neki bavarski političari ispoljavaju simpatije prema Viktru Orbanu. Bojim se da su se evropski putevi diskretno razdvojili, da smo prinuđeni da se odreknemo nade koja je narasla posle rušenja berlinskog zida. Zapadna Evropa sledi put liberalne demokratije, dok srednjom, istočnom Evropom i Balkanom još uvek dominiraju autokratske tradicije. I one nisu spolja diktirane, već je volja naroda: to dokazuju i izbori. Primimo k znaju da smo različiti. Na konferenciji su govorili brojni akademici, univerzitetski profesori i, naravno, bilo je reči i o sudbini Srednje-evropskog univerziteta u Budimpešti. Većina misli da će posle sadašnjih natezanja između čelnika CEU i mađarske vlade, oni delovi univerziteta koji su vezani za nastavu, biti preseljeni u Beč. Poznat im je i stav skupštine Mađarske akademije nauka po kojem bi odlazak CEU-a značio veliki gubitak za mađarsku nauku, ali da je posle ovako oštrog konflikta teško pronaći dobro rešenje. Ako se do sutra konflikti donekle i smire, prekosutra će ponovo da buknu.

Razdoblje ljubavnih romana

Svraćam u neke beogradske knjižare. U jednoj čujem pitanje: Ko je onaj Laslo Vegel? Domaći ili strani pisac? U većini knjižara imaju na policama moj novi roman, Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile – što me raduje, jer će 24. maja u beogradskom Parobrodu biti organizovana njena promocija. Kako je najavljeno, o njoj će govoriti Vladislava Gordić Petković, Filip David i Teofil Pančić. Izlozi knjižara, međutim, rečito govore i o vladajućem ukusu, o stanju stvari u ovoj kulturi. Dominiraju takozvani ljubavni romani, u mnogim knjižarama smešteni su na posebne police, i medijski gurui reklamiraju baš ove knjige. Naravno, i u drugim evropskim zemljama ove knjige imaju najbolju prođu, ali tamo ih uspešno mogu prodati i bez velikih, bilbordima vođenih ratova. Kod nas, međutim, oko ponekih knjiga se vode takve kampanje, kao da se bira predsednik republike. U drugim zemljama je tržišni interes određujući, a ovde je to ukus domaćih oligarha. Stoga nije ni čudno što su političari tako zaljubljeni u turbo-folk. Gradonačelnici ili njihovi omiljeni oligarsi nude zamašne svote novca ponekim turbo-folk pevačicama koje su voljne da na dočeku Nove godine zabavljaju birače. Bogata nemačka držva ne plaća toliko „slavuje nacije”. Ostala su mi doboko urezana u sećanju razdragana lica nekih političara na ovakvim turbo-folk koncertima – najzad su otkrili svoj autentični svet.

EU-perika

Parafraza Burka: U poslednje vreme sve je više onih koji vade iz fioka EU-perike da bi prikrili sa njom ćelavljenje diktature.

Čekajući konobare

U turističkoj sezoni ogromna je nestašica konobara na Balatonu. Potpredsednik asocijacije mađarskih hotela i restorana uveo bi naknadu za servis kako bi restorani mogli da zadrže više konobara. Čekaju dolazak i iz južnog susedstva: srpski konobari će na ritam mađarskog čardaša da poslužuju austrijske goste, što je u sedamdesetim godinama bilo nezamislivo. Tada bi srpske goste, poslužujući ih na ritam mađarskih soc-realističkih šlagera, mađarski konobari često pobrkali sa zapadnim gostima. Prošla su ta divna stara vremena, sad mađarski konobari negde u Austriji plešu valcer.

Laslo Vegel, kolumna za portal Autonomija

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: