Sabor SPC i sloboda misli

Na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC napadnuta je akademska sloboda desetorice profesora i asistenata sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog za napad na slobodu misli pravoslavnih teologa bio je apel koji su ovi akademski radnici potpisali i uputili javnosti, a u kojem su kritikovali zahtev grupe građana za reviziju teorije evolucije u našem školstvu.

Iz šturog saopštenja portparola SPC saznajemo da je problem koji su svojim apelom pravoslavni teolozi napravili vladikama na saboru bio navodno „izlišan i u suštini besmislen“. Pravoslavni teolozi su se svojim apelom, navodno zaleteli u javnost „što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Ako zastanemo i pažljivo protumačimo ovaj deo saopštenja, prilično je jasno da tu nije reč o stavu javnosti. Mediji su bili prilično zatečeni intelektualnom i teološkom širinom pravoslavnih teologa u pogledu teorije evolucije. Pre će biti da je u pitanju sadržaj optužbe, upućen od strane (pojedinih) vladika, za „posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“.

Neki su episkopi izgleda doveli u sumnju hrišćansku veru profesora i zato su potpisnici apela naterani da se zvanično obrate saboru. Portparol SPC dalje kaže: „Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam)“. Međutim, ako su mediji krivo protumačili teologe, kako se tvrdi u saopštenju SPC, onda je trebalo da profesori javnosti upute ispovedanje hrišćanske vere u Boga Tvorca i tako isprave navodni nesporazum. A ne da episkopima na saboru objašnjavaju svoju veru. „Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“. Možemo pretpostaviti da su na saboru potpisnici apela pokušali da objasne pozicije akademske teologije u odnosu na prirodne nauke i teoriju evolucije, ali da su bili grubo sasečeni. Verovatno uz obrazloženje da njihovo mišljenje i znanje nikome, pa ni vladikama, nije potrebno.

Od sabora optužena grupa profesora i asistenata zakonski ništa nikom nije morala da objašnjava, niti da ispoveda. Za njih, kao i za sve naučne radnike zaposlene na univerzitetu, važi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Ovaj zakon u članu 5 stav 1 jasno ističe da u akademske slobode spada, između ostalog, i „sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća“. Pomenuta grupa teologa javno se usprotivila nastojanjima da se Sveto pismo, sa svojim opisom stvaranja sveta, koristi kao osnova za osporavanje naučne teorije evolucije: „S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Saborski oci su osporili zakonsko pravo univerzitetskim profesorima da javno iznose široko prihvaćene stavove iz svoje akademske oblasti. A pošto akademske slobode ulaze u okvir autonomije univerziteta, pritiskom na profesore teologije dovedena je u pitanje i sloboda univerziteta. Najzad, Sveti arhijerejski sabor SPC prešao je i preko osnovnog građanskog prava na slobodu misli, garantovanog ustavom. Ovako široka lepeza prekršenih pravnih normi otvara pitanje preispitivanja odnosa državnog Bogoslovskog fakulteta i SPC.

Disciplinovanje profesora teologije od strane sabora zasigurno će loše uticati na poziciju akademske teologije kod nas, kao i na buduće istupe teologa u javnosti. Ali mislim da je, u izvesnom smislu, pritisak od strane antiteološke struje u Crkvi došao prekasno. Godinama unazad organizuju se razni naučni skupovi, tribine i okrugli stolovi gde teolozi ravnopravno učestvuju i izlažu svoje stavove zajedno sa naučnicima iz drugih naučnih oblasti. Još je devedesetih, recimo, bilo dosta nepoverenja u vezi sa sociologijom pravoslavlja, ali su danas u toj oblasti zastupljeni radovi kako sociologa, tako i teologa. Razmišljanje na temu odnosa teologije i biologije je kod nas očigledno noviji trend, koji u najvišim crkvenim krugovima izaziva vidno nerazumevanje, ali ga je u principu nemoguće zaustaviti.

Pomenuo bih na kraju i skup „Teologija u javnoj sferi“ u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, koji već četvrtu godinu okuplja teologe i eminentne naučnike iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Na skupu su više puta izlagana teološka mišljenja identična stavovima profesora i asistenata iz apela. Na otvaranju ovogodišnjeg skupa, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović je rekao da je institucija koju predstavlja tu da podrži „slobodno mišljenje i stavove svih učesnika“. Davidović je dodao i da na skupu „nema zabrane ni za one koji misle da su u svemu u pravu, da su bezgrešni, a da im je moć neograničena“. Ali je na kraju poentirao da takvi „na ovim mestima sami sebe suspenduju“. Zato su teolozi sa PBF-a i pozvani na sabor. Bezgrešni moćnici ne zalaze u javnu sferu. Oni deluju tajno.

Vladimir Veljković, Peščanik.net, 29.05.2017.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: