Stvarnost po dogovoru

Piše: Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Mic po mic, približi se dan druge Vučićeve prezidencijalne inauguracije koja je - i pre nego što će biti održana - proizvela nove srpske podele i to na one koji će joj - sve se udarajući šapicama po grudima - prisustvovati, na one koji joj, iako su pozvani iz principa neće prisustvovati, na one koji nisu pozvani, ali koji bajagi - sve i da su pozvani - ni za živu glavu ne bi došli na svečanosti prezidencijalne hirotonije i na kraju - a tih je najviše, one koji nisu pozvani, ali koji bi se rado pojavili u Palati Federacije.

Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog 6.000 kilograma mesa, koliko će - ako je verovati odskora ljuto opozicionom Kuriru - biti izneto na svečarsku trpezu i u slast biti pojedeno pred očima izgladnelog srpskog naroda i senata, kome ni kosti neće biti bačene jer će, pretpostavljam, visoke zvanice i njih odneti svojim kerovima. Nije nepoznato da je moja malenkost izuzetno sklona fikcionalnom preterivanju, pa sledstveno nema moralno pravo da preterivanja kritikuje, ali držim da ga Kurir - iako bi se njegovi sadržaji mogli podvesti pod termin pulp fiction - baš masno preteruje u plemenitoj nameri da novopredsednika naslika kao Lukula ili Nerona.

Ali pazite sad `vamo. Ne znam koliko će tačno visokih zvanica biti na inauguracionom krkanluku - sve da ih bude i svih 6.000 teško da bi mogli da pojedu 6.000 kila mesa - ali znam da bi Kurir, samo da novoprezident nije odlučio da mu naplati porez - cenjeni publikum objektivno i pravovremeno izvestio da će zahvaljujući nadaleko čuvenoj prezidentovoj štedljivosti na inauguracionoj trpezi biti posluženo pola kila srpske kobasice, 750 grama pečenja, dva zaponca i osam kesica čipsa.

Gorenapisano je bilo malo opširniji uvod u temu naše današnje kolumne - teoriju stvarnosti po ličnom ukusu i dogovoru. Opštepoznato je, naime, da su Srbi (svih boja) krajnje neprijateljski raspoloženi prema realnosti ukoliko se realnost - daleko bilo - drzne da se ne poklopi sa njihovim željama, nadama, očekivanjima i potrebama, pa posledično ako srpskom građaninu - nazovimo ga X - iz nekog razloga ne odgovara da predsednik države bude osoba Y, građanin X će decidirano izjaviti da Y "nije NJEGOV predsednik", baš kao što je vaktile bivši najveći sin svih naših naroda i narodnosti pred kraljevskim kadilukom izjavio da on "priznaje samo sud NJEGOVE partije" i baš kao što je zakleti protivnik sodomskih strasti, Palma, onomad prosiktao da Ana Brnabić "nije NJEGOV premijer". Sada bi trebalo da izvučete naravoučenije da naš problem nisu društvena uređenja, a još manje gospodari tog mnoštva društvenih uređenja, nego večna psihologija čobančeta koje se naljutilo na selo pa odseklo Crven Ban. A šta je bilo posle odsecanja? Čobanče je za kaznu dobilo Crven Ban u dupe od seoskog kmeta, ali se - kaže priča - ič nije uznemiravalo jer to nije bio NJEGOV Crven Ban.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni: